Bivši premijer Bugarske Bojko Borisov uhapšen je sinoć u Sofiji tokom specijalne operacije policije zbog zloupotrebe sredstava iz fondova Evropske unije. Borisov ima živopisnu biogafiju, a neki putevi od njega vode do Joce Amsterdama
“Zna se ko izvlači pare iz budžeta, zna se ko namešta poslove, zna se kome se polažu računi, zna se ko lomi noge ako si neposlušan, ko reketira, ko gepekuje... Zna se sve. I ljudima je više preko glave da budu taoci ove ludačke i iščašene ekipe pohlepnika”
Zapad se ujedinio, politički i privredno izolovao Rusiju i podvrgao je ubitačnim sankcijama, čak i po cenu sopstvenih ekonomskih žrtava. SAD i Velika Britanija su najavile zabranu uvoza ruske nafte i objavili Moskvi energetski rat. Nastavlja se nadmetanje sa Putinom u tome ko je u ovom sukobu spreman da ide dalje
Šta građanskoj opoziciji preostaje u narednih dvadesetak dana do predsedničkih, parlamentarnih i beogradskih izbora? Hoće li uspeti da dā valjan odgovor na odsjaj svetske krize i da li će uspeti da (ponovo) stavi fokus na “svoje teme”? Odgovore na ovo pitanje tražili smo od relevantnih opozicionih predsedničkih kandidata, ljudi sa vrha opozicionih lista za republički parlament i političkih analitičara
SAD i Velika Britanija su najavile zabranu uvoza ruske nafte i tako objavile Moskvi energetski rat. Bitke se i dalje vode oko Kijeva, u Harkovu i Mariupolju. Volodimir Zelenski motiviše Ukrajince da se bore do pobede. Formirani su koridori za evakuaciju civila
Rat se zahuktava, žrtve se mere u hiljadama, izbeglice u stotinama hiljada, kraj se ne nazire. Čitava zapadna hemisfera se u rekordnom roku ujedinila u izolaciji, ekonomskom gušenju i osudi Rusije, u svekolikoj pomoći Ukrajini. Predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski preko noći postaje filmski heroj borbe za slobodu i demokratiju sa kojim građani širom zapadnog sveta mogu da se identifikuju. Poruka je da se Evropa brani u Kijevu. Slika njegovog obraćanja preko video-linka Evropskom parlamentu je slika, makar privremeno, ujedinjene Evrope. Srbije nema u toj slici
U Tbilisiju eksponati iz vremena Zlatnog runa, a u nekada raskošnom banjskom lečilištu Chaltubo koje je posetio Staljin, sada žive izbeglice iz Abhazije
Milo Đukanović je podržao ideju manjinske vlade. Time je po ko zna koji put dokazao da je čovek sa dobrim procenama i majstor političke igre. Naime, nije reč samo o posrednom vraćanju Demokratske partije socijalista u sedlo, već i o daljnjem održavanju krucijalnog konflikta koji gradi crnogorsku političku stvarnost – konfliktu između DPS-a i Demokratskog fronta, političkih subjekata koji čine dve strane iste medalje, stranaka koje uzajamno generišu moć svake ponaosob
“Građani Srbije treba da uzmu sudbinu u svoje ruke. To se radi na izborima. Reći ću im – ništa vi ne dugujete državi, država duguje vama. Nemojte da vam neko nešto uzima, mažući vam oči da ima to pravo. Niko nema pravo da vam uzme mladost, niko nema pravo da vam otima kuću i njivu zbog litijuma, niko nema pravo da vam uzme penziju – to je vaše. Niko nema pravo da vam uzme budućnost. Kakva god vlast bila, imate pravo da uzmete stvari u svoje ruke. Država je vaše vlasništvo, a niste vi vlasništvo korumpirane i privatne države. I da vam uzeto nikad više niko ne vraća na kašičicu govoreći ‘ja sam ti dao’. Nisi mi ništa dao, nego si mi oteo”
Medijski stručnjaci su mahom skloni da kažu da postojeći legilsativni okvir već omogućava profesionalno i uravnoteženo izveštavanje o izbornim procesima. Sa druge strane, dovoljno je prelistati domaće televizijske kanale ili proći pored kioska, pa videti u kakvoj medijskoj kloaci obitavamo. A upravo su mediji i medijske slobode “16 mera”, što je doduše u skladu sa zahtevima opozicije koja se upravo najviše i žalila na medijske slobode
Hoće da pokaže da se može biti „i patriota i demokrata“, njegova Srbija nije ni „Vučićeva ni Đilasova“, ni Quo vadis, Aida, pravna država mora da se poštuje, a Srbije bez Kosova nema. Program koji zastupa veran je svetonazorima osnivača Demokratske stranke Srbije Vojislava Koštunice
