U Narodnoj skupštini biće zastupljeno tridesetak stranaka i pokreta. Kada se tome pridodaju i nestranačke ličnosti, predstavnici raznih grupa građana, sindikata i udruženja koji su nastupili na listama pojedinih stranaka i pokreta, šarenilo je neuporedivo veće
“Mnogi naši poslovi, lični i državni, započeti su a nisu dovršeni, i naše kuće su započete i nedovršene – zvrje kao rugla pored izlokanih puteva, a ‘graditelji’ i ‘srpski domaćini’ tumaraju po njima kao posustale aveti. Mi smo slepi kod očiju, kod nas ‘kako koje gudi, sve više ludi’, da upotrebim tu srpsku izreku kao oblik samospoznaje”
“Čini se da je osnovna podela u Evropi danas između tradicionalnih političkih stanaka najšireg centra i populističkih stranaka/pokreta, a ne između levice i desnice. Pri tome populističke stranke su do te mere hibridne da se ranije podele levo-desno čine kao obesmišljene. Srbija je specifična po tome što u njoj dominira populizam, a on je, kao i drugde, hibridan: preuzima tradicionalne obrasce od desnice, a socijalnu retoriku od levice”
Srbija se poziva da se uskladi sa sankcijama Evropske unije protiv Rusije. Osuđuju se polarizovano političko okruženje tokom izborne kampanje i napad na Pavla Grbovića. Pozivaju se vlasti da nastave reforme u oblasti vladavine prava. Prema proceduri, na nacrt Rezolucije EP izvestioca za Srbiju poslaničke grupacije će podnositi amandmane. Konačni tekst mogao bi da izgleda drugačije
Nakon prvog kruga predsedničkih izbora u Francuskoj Emanuel Makron vodi za nešto preko četiri procenata ispred Marin le Pen. Predvodnica desnice će tu razliku lako nadoknaditi iz rezervoara glasova druge ekstremno desne partije Rekonkista koja je osvojila blizu 7 odsto. O pobedniku će odlučivati glasači levice Žan-Lika Melanšona, a nimalo sigurno nije da će oni pohrliti Makronu koji u pitanje dovodi socijalne tekovine Francuske
Sudeći po istraživanjima javnog mnjenja, u drugi krug ući će Makron i Le Penova. U ovom trenutku pobeda Makrona u drugom krugu deluje kao najverovatnija iako se razlika između njih dvoje smanjuje bukvalno iz dana u dan
Čini se da nakon ovih izbora Vučićeva pozicija neće biti baš lagodna, da će napokon imati razloga za svoju kontinuiranu grimasu “velikog paćenika”. Ruska agresija na Ukrajinu je promenila konfiguraciju “globalnog sela”, pa će sedenje na dve stolice biti otežano. Ekonomska kriza kao posledica pandemije i rata nesumnjivo će se odraziti, i već se odražava, na prilike u Srbiji
“Ujedinjeni ruski narod” na televiziji gleda kako su Volnovahu i Marijupolj sa zemljom sravnili ne ruska raktiranja, već ukrajinska vojska i pre svega neonacisti, da se u podrumima i metrou u Harkovu građani ne kriju od ruskih bombi već, opet, od neonacista, da nije ruska vojska gađala porodilište u Mariuoplju već da je to učinio puk Azov, da su ruski vojnici konačno oslobodili Ukrajince i podelili im humanitarnu pomoć sa velikim slovom “Z” na kutijma i natpisom “ne napuštajmo svoje”. A kako ti Ukrajinci, kojima je većinom maternji jezik ruski, nikako da hlebom i solju dočekaju “oslobodioce”, to se sve češće čuje da su im ili “oprani mozgovi” ili su “svi oni u Ukrajini takvi - skloni nacizmu”
Oficir Armije Azerbejdžana Ramil Safarov u Budimpešti je sekirom gotovo odsekao glavu jermenskom oficiru Gurgenu Margarjanovu. Obojica su bila na tromesečnom seminaru NATO-a u sklopu Partnerstva za mir. Safarov je pravosnažno osuđen u Mađarskoj, ali je Vlada Viktora Orbana odlučila da ubicu izruči Azerbejdžanu gde je pušten na slobodu i unapređen u čin majora. Jerminija je potom prekinula diplomatske odnose sa Mađarskom
Iako bi njegovi politički protivnici voleli da se to i njemu dogodi, predsednik Srbije je daleko od robijaške sudbine koja je zadesila mnoge njegove kolege iz regiona. Čini se da, za razliku od njih, on ima više sreće, jer ima daleko veću kontrolu u rukama
Izborna participacija, odnosno izlaznost na izbore 3. aprila 2022. godine kretaće se između 54 i 57 odsto, dok na izbore neće izaći (izborna apstinencija) između 43 odsto i 46 odsto punoletnih građana. Ovi procenti su izračunati u odnosu na broj građana upisanih u birački spisak. Stvarna izlaznost i stvarna izborna apstinencija znatno su drukčije – na izbore izlazi oko tri četvrtine birača kojima je dostupno biračko mesto
Evropski parlament sve je glasniji u pozivima da bi Srbija morala da uvede sankcije Rusiji. Za sada se Beograd u prvoj polovini marta skromno i tiho priključio samo sankcijama protiv bivšeg predsednika Ukrajine Viktora Janukoviča. Ali ipak: to je bio prvi put od početka konflikta između Rusije i Ukrajine 2014. godine da se Srbija uskladila sa nekom restriktivnom merom Evropske unije
