Sjedinjene Američke Države su u predvečerje nacionalnog praznika 4. jula ubrzale povlačenje iz Avganistana, koje je počelo 1. maja, i po odluci američkog predsednika Džozefa Bajdena završiće se do 11. septembra, dvadesete godišnjice terorističkih napada na Ameriku. Taj događaj je odveo Ameriku u rat u Avganistanu, iz koga izlazi, ali bi da ostane negde blizu, u Centralnoj Aziji
Ono što nedostaje celom poduhvatu je neki spektakularan rezultat. Kvantni kompjuteri jesu demonstrirali svoju snagu u više manjih, izolovanih oblasti, ali ništa od toga nije dospelo na naslovne strane. Armija skeptika raste istom brzinom kao i armija entuzijasta
Na prvenstvu se igra zanimljiv fudbal, padaju kako lepi tako i bizarni golovi, bilo je napetih utakmica sa preokretima, igra se na gol više, ima i iznenađenja. Čak i italijanska reprezentacija igra totalno napadački. Suđenje je neobično dobro, bar gledajući sa stanovišta preporuka koje se daju sudijama, a koje su često "jače" od originalnih pravila igre. Ali neka, samo neka je ravnopravno (VAR tu zaista pomaže). I zabavno je. Šta ćete više od fudbala
Samit predsednika SAD i Rusije, dve nuklearne sile čiji su odnosi trenutno gori nego u vreme hladnog rata, ipak je uspeo, tako što nije propao. Uz krupne reči o borbi demokratije protiv autokratije Bajden je govorio o Moskvi, a mislio na Peking
Nijedna zelena partija nema toliku snagu i toliki značaj kao nemački Zeleni, čija bi kandidatkinja za kancelarku mogla da dođe na mesto Angele Merkel
Verner Hercog: O hodanju po ledu; s nemačkog preveo Novak Guslov; L.O.M., Beograd 2020.
Zaliv (Pickbox 2019, 2021)
uloge: Morven Christie, Lindsey Coulson, Daniel Ryan
režija Robert Quinn
Šetland (BBC, 2013–2019)
uloge: Douglas Henshall, Alison O’Donnell, Steven Robertson (grupa režisera)
Devedeset odsto najvećeg ostrva na svetu Grenlanda prekriveno je glečerima i ledom. Poslednjih godina ostrvo se našlo u središtu pažnje velikih sila zbog retkih minerala koji se nalaze pod ledom koji je počeo da se topi. Nova vlast ekološke levice na Grenlandu opire se kineskom prodoru ka nalazištima rudnog bogatstva, pre svega uranijuma, ali teško može da se suprotstavi evropskim i američkim planovima o eksploataciji svog "zaleđenog blaga", takozvane "retke zemlje". Što se led zbog klimatskih promena brže topi, to su veći apetiti velikih sila za ekstrakcijom i eksploatacijom grenlandskih metala i minerala
"Što se tiče Nedića, Ljotića i donekle četnika, njihova rehabilitacija je posledica reorijentacije fokusa kolektivnog sećanja – koja je započela još osamdesetih godina – sa heroizma partizana na stradanje srpskih civila. Tada su partizani predstavljeni kao nekakvi fanatici koji nisu marili za civilne žrtve nemačkih represalija i čija je borba samo pospešivala zločine nacista. Kada se jedanput tako postave stvari, onda kolaboracionizam postaje akt patriotizma, a antifašizam čin nacionalne izdaje. Tako Nedić i Ljotić i Draža postaju pozitivni likovi, a pravi antifašisti – partizani – postaju zločinci"
U 53 zemlje 64 odsto ispitanika smatra da je ekonomska nejednakost glavna pretnja demokratiji; 44 odsto njih tako doživljava SAD, koje pretenduju da obnove ulogu globalnog čuvara demokratije, a tek 38 odsto Kinu i 28 odsto Rusiju
Nemački feldmaršal Makenzen, zadivljen herojskom borbom srpskih vojnika koji su 1915. branili Beograd, podigao im je groblje na Banovom brdu. Sada je ovaj primer odavanja počasti neprijatelju – zapušten
Zašto je Uprava carina nabavila elektronske lokatore za kamione; da li je iko pre nabavke uradio procenu hoće li se nabavka lokatora isplatiti, kako i kada; da li su prilikom uvođenja sistema prevoznici pretrpeli štetu zbog nastalih gužvi i koliku; zašto je napravljena "falična" prva javna nabavka, a održavanje lokatora dato firmama koje ih nisu pravile; zbog čega, uprkos tvrdnjama da lokatori ništa ne valjaju, Uprava carina nije pokrenula mehanizme za zaštitu sopstvenog interesa...? Sve ovo su pitanja na koja bi država morala da odgovori nakon što je potrošila milione evra novca građana na ovaj projekat
