Na današnjim predsedničkim i parlamentarnim izborima u Turskoj očekuje se rekordna izlaznost, čak 85 odsto. Sve ankete na predsedničkim izborima blagu prednost daju opozicionom kandidatu, ali biće važan svaki glas. Opozicija poziva svoje pristalice da večeras ne izlaze na ulice, a strahuje se da aktuelni predsednik Redžep Tajip Erdogan neće priznati izborne rezultate, ukoliko budu nepovoljni po njega
Danas je formiran Savet za sprečavanje vršnjačkog nasilja, na čelu sa premijerkom Srbije Anom Brnabić, a njena zamenica biće ministarka za brigu o porodici i demografiju Darija Kisić. Formirana je i Radna grupa za bezbednost dece na internetu koja koja će u narednih mesec dana razmotriti uvođenje mera zabrane pristupa sajtovima na kojima deca mogu saznati informacije kako da se izvrši ubistvo, nabavi droga ili vatreno oružje
Slobodan Milutinović Snajper je – zahvaljujući vezama sa SNS-om i bivšim novosadskim gradonačelnikom i sadašnjim ministrom odbrane Milošem Vučevićem – interesantan ne samo za novinsku crnu hroniku. Navodno, on pripada ili je pripadao ekipi Zvonka Veselinovića, "kontroverznog biznismena" sa Kosova, koji – tvrde upućeni – žari i pali Novim Sadom u ime vladajuće stranke. Sada je sa sve nanogicom pobegao u nepoznatom pravcu
Jovanović je ispred zgrade vlade poručio vlastima u Srbiji da će, ukoliko ne žele da razgovaraju u institucijama, gde je razgovoru mesto, razgovarati na mostu Gazeli
Statistika u Hrvatskoj ukazuje na to da su mentalni poremećaji dece i mladih posle dešavanja u Beogradu skočili za gotovo 300 posto, a pokušaji suicida za 280 posto
“Za razliku od politike, izgradnja mira kaže sledeće: ili ćemo da naučimo da živimo jedni s drugima ili ćemo zauvek da živimo jedni protiv drugih. I onda kako može jedan režim koji nas okreće jedne protiv drugih da ti kaže kako ćeš sa nekim drugim narodom da živiš zajedno? Nema ništa od toga. Na sreću ili na nesreću, taj režim se ne pita šta bi ti ljudi voleli nego su im došli na vrata neki malo moćniji od njih pa su rekli ‘Dobro, dosta smo se igrali, sad dža ili bu’. I mi sad živimo čekajući da vidimo da li je dža ili bu”
Jedini odgovor koji ova vlast ima na bilo kakvu krizu jeste – Aleksandar Vučić (na slici) i ono što njemu padne na pamet da kaže na konferencijama za medije. Ana Brnabić je nakon masovnih ubistava saopštila da sistem nije zakazao. I zbilja, prethodna nedelja je pokazala da sistem funkcioniše besprekorno. Ne u interesu građana, ali besprekorno, po proizvođačkoj specifikaciji
“Vučićeva namera da on bude taj koji će okupljati ljude u trenucima opšte žalosti ne može da uspe. On, izgubljen u predugom i u stvari nepodnošljivom monologu, dahćući i kolutajući očima kao da je on najveća žrtva u celoj tragediji, i ministri postrojeni iz njegovih leđa nisu prizor koji se uopšte može povezati sa nezaboravnom slikom ljudi koji u povorkama stižu na mesta gde će položiti cveće i upaliti sveću. Ova dva snimka, ova dva prizora, pokazuju dva sveta”
Ono što sigurno znamo jeste da se “Ribnikar” nije dogodio ni zbog Tiktoka ni zbog igrica, da nije nužno uzrokovan vršnjačkim nasiljem prema dečaku-počiniocu… Uzrok nije ni to što je dečak iz dobrostojeće porodice. To nisu ni rijaliti programi ni filmovi u kojima se prikazuje nasilje. Na koncu, razlog zašto nam se dogodio “Ribnikar” nije ni Aleksandar Vučić ni njegovih 11 godina vladavine vikom, drekom, rušenjima i verbalnim nasiljem. Sve navedeno jesu odgovori, ali ne na pitanje zašto nam se dogodio “Ribnikar”. To su odgovori na pitanje zašto se ovo društvo ne snalazi posle “Ribnikara”
Kako društva i pojedinci reaguju na kolektivne traume? Šta možemo da očekujemo od sebe i drugih? Šta se može učiniti da (društveni) odgovor na tragedije ide u pravcu zalečenja? Koji su konstruktivni, zdravi načini? Možemo li sprečiti ili makar umanjiti mogućnost za ovakve tragedije u budućnosti? Koji bi trebalo da bude odgovor na vršnjačko nasilje? Kada se kaže “razgovarajmo sa decom”, šta to zaista (treba da) znači? Konačno, koliki je jaz između mera koje je vlast predložila i mera za koje struka kaže da su potrebne
“Juče sam radio jutarnju smenu, bili smo među prvima koju su se odazvali na poziv zbog masakra u osnovnoj školi na Vračaru”, kaže kolegama jedan od policajaca iz patrole interventne jedinice. “To što sam video, ta krv, ta deca... Ja ne mogu više, juriću ovog monstruma celu noć po šumi, samo da ne moram opet da vidim mesto zločina”
Politička propaganda je dostigla najniži nivo od TV Bastilje, u histeričnom strahu od gubitka rejtinga
