"Ne mislim da kultura spaja ljude. To je floskula koju su izmislili političari zato što ne znaju šta bi drugo ljude spajalo, pa onda jedan drugom uvale neku knjigu: Tadić pokloni Josipoviću Leksikon YU mitologije, a Josipović Tadiću nešto slično, pa onda svi vele da kultura spaja ljude. To je manipulacija kulturom i piscima. Zašto nogomet ne spaja muškarce"
Anđelina Džoli sa svojom ljubavnom pričom o Srbinu koji zarobljava muslimanku, a onda se zaljubljuju jedno u drugo, nije izmislila ništa novo. Čak i da je reč o famoznom "antisrpskom filmu", ona se samo uklapa u trend po kome su Srbi, zbog ratova u bivšoj Jugoslaviji, stavljeni na inače poširoki spisak ultimativnih filmskih zlikovaca. Kome baš mnogo smeta, nek se strpi, proći će
Kroz Međunarodni krivični sud UN-a u Hagu prošla je do sada galerija svih mogućih i nemogućih likova; i optuženih i svedoka i veštaka. Došao je red i na međunarodne zvezde džet-seta. Otkud u Hagu Naomi Kempbel i Mia Farou? Zato što nisu pazile s kim se druže
Do raskida, a zatim ekspresnog pomirenja Televizije Pink i Grand produkcije došlo je zato što je Pink apsolutni centar moći domaćeg šou-biznisa, a direktor Granda Saša Popović apsolutni gospodar života srpskih folk-zvezda
Slično kao i prošle godine, film iz Srbije se ispostavio kao apsolutni pobednik. Prošle godine to su bili Obični ljudi Vladimira Perišića, a ovoga puta laureat je Tilva Roš Nikole Ležaića. Kao i prošle godine, apsolutni trijumf označava i osvajanje nagrade Srce Sarajeva za najbolji film, kao i osvajanje Srca Sarajeva za najbolju mušku ulogu
Šabanu Bajramoviću, pevaču koga je svojevremeno "Tajm" uvrstio u deset najboljih bluz pevača na planeti, koji je u Indiji i zvanično proglašen za kralja romske muzike, kompozitoru više od 700 pesama, čoveku čija je pesma Đelem, Đelem postala himna svih Roma na svetu, dve godine posle smrti, ipak, biće podignut spomenik u Nišu, gradu iz kog nikad nije hteo sasvim da ode
"U ovim mojim godinama dostigao sam nivo da mi niko ne treba na sceni osim jednog dobrog gitariste ili pijaniste koji će da me prati, a da ja sobom, svojim glasom, manirom, posvećenjem, dočaram sve filharmonije sveta, sve violine sveta, sve gajde sveta, a da se sve to čuje u tom jednom jedinom usamljenom glasu"
Nema cenzorskog tela, nema agitpropa, nema sudskih zabrana, ali pojavila se grupa filmova koja nikad nije došla do bioskopa. Reč je o filmovima finansiranim od države koji su previše loši čak i po merilima viđenim za postpetooktobarski srpski film
U vreme kada se psovke i uvrede na televiziji pokrivaju pipserima, kada se usvajaju zakoni protiv diskriminacije i o rodnoj ravnopravnosti, u zemlji gde se otvara sve više sigurnih ženskih kuća, a širenje verske i nacionalne mržnje se sve češće procesuira, Milošu Bojaniću nije bilo teško da postane heroj svih protiv kojih se ove mere preduzimaju. Jer, kad već ne smeju sami da maltretiraju žene i vređaju one čije se prezime ne završava na "-ić", mogu sebi da daju oduška identifikacijom sa junakom koji sve to može
Siniša Kovačević, dramski pisac (DSS blog)
Bob Dilan je ponovo onaj omaleni, suvonjavi deran koji je pre pola veka autostopom stigao u Njujork. Opet je samo muzičar, s mnoštvom velikih pesama, na turneji koja je posebna jedino po tome što je beskrajna. U Beogradu će svirati u nedelju
