Stojeći pred zgradom SODA SO, nekada industrijskog giganta, a sad im ne mogu ni web stranice pronaći, pitala sam se kako od mirnih protesta dođosmo do policije koja se povlači, stakla po kojem hodamo, stolica koje lete kroz prozore i vatre. Prvo sam zavrištala: "Budale jedne, ne palite to!", a onda sam shvatila da je svako loše za neko dobro
Ex-ministar favorit reformator potkopava misionarsku pozu Prvog potpredsednika u trenutku kada naprednjaci, čija popularnost raste dok rejting Srbije (po Fiču) pada, objavljuju jedan od novih početaka i pokazuju alavost za vlast. Važi i ovde patentirano i dopunjeno pravilo: Nema izbora bez rascepa u Demokratskoj stranci – i bez izlaska Mlađana Dinkića iz vlade
U srpskoj ekonomiji, na prelazu iz jedne u drugu godinu, kao da dolazi do izvesnog preokreta – razdoblje "politike improvizacije" izgleda da smenjuje "politika privrednih bajki", ovde tipična za svaki predizborni period "omamljivanja" birača pljuskom obećanja iz "lepše budućnosti"
"Budući da sam rođen u Beču, ovde sam tokom školovanja učio da za izbijanje Prvog svetskog rata krivicu treba tražiti među srpskim nacionalistima. Zatim, učio sam da su i za nacionalsocijalizam krivi drugi, koji su od Austrije načinili svoju prvu žrtvu. Međutim, bio sam inspirisan i člankom Muharema Bazdulja, koji govori o sudbini table posvećene Gavrilu Principu. Tekst opisuje primer podizanja jednog u osnovi utopijskog spomenika, i svu različitost ljudi koji su za to zaslužni – Muslimani, Jevreji... Tu je i ugravirani natpis sa datumima prema starom i novom kalendaru... Sve to dođe do Hitlera lično, u vozu negde u Štajerskoj... Osim toga, taj zapis – ‘Gavrilo Princip navijesti slobodu’, nagovestio je slobodu – dugo sam razmišljao kako bi to uopšte moglo da se prevede na nemački... Zatim, to pokreće mnoga pitanja. Iako je tematika Hitlera, inače Austrijanca, ovde već obrađena na sve moguće načine, sem u pornografiji – a ni to ne smem da tvrdim, čitava ova afera činila se ipak kao nešto neistraženo. Još je bitnije pitanje nestanka table – kada bi, na primer, neko u Nemačkoj pronašao tablu i rešio da je vrati, kome bi je vratio?"
Bilo je gotovo izvesno da će suđenje Šešelju 30. oktobra i konačno dobiti epilog, a sada izgleda kao da je priča tek počela
"Mi te ljude poznajemo, pamtimo ih. I samo mi nemojte govoriti kako su se promenili; nisu! Isti su! Zašto su isti? Zato što, za razliku od levice koja obrazuje i razmišlja, desnica uvek samo regrutuje, reprodukuje. Isti jezik, ista mimika; ista lica koja su maja 1991. u Jugoslovenskom dramskom pozorištu prekinula premijeru predstave Siniše Kovačevića Sveti Sava, u režiji Vladimira Milčina. Upravo onako kako su se te noći ponašali oni koji su prekinuli predstavu, tako su se ponašali i devedesetih; tako se ponašaju i danas"
Na pitanje kako se oseća dok ga veličaju kao sveca Nelson Mandela je jednom prilikom odgovorio: "To nije bio posao za koji sam se prijavio." Mandela nije bio pravovernik bez mane. Ali je nepokolebljivo verovao u ideale slobode i ravnopravnosti. Pokazao je i kako se gasi mržnja i kako se prašta. Da ništa drugo nije učinio, bilo bi to dovoljno da ga svet zauvek pamti
Konstatujemo da se Haški sud, u jogunastom sučeljavanju sa Šešeljem, obrukao ginisovskim rekordom u dužini pritvora i upadljivom nesposobnošću da u razumnom roku okonča postupak utvrđivanja odgovornosti za kršenje međunarodnog humanitarnog prava. A što se Šešelja tiče, on je i ovoga puta majstorski radio u korist svoje štete
Postoji teorija da je Dinkića, ipak, nešto sada "poplašilo", kako se navodno izrazio Dačić, ali čini se da premijer nije mislio na to da i Ahila može poplašiti to što ga malo-malo zovu u policiju, istražuju katastarsku imovinu njegovog oca i preko tiražnih novina prete mu apsom svaki drugi-treći dan
Ukrajina je obustavila pripremu Sporazuma o pridruživanju sa Evropskom unijom. EU nije odustala od zahteva da se Julija Timošenko pusti na slobodu. Iza sporova o sudbini bivše predsednice vlade teku zakulisni pregovori teški 164 milijarde dolara
