Otkrića

Lišen pojedinih reči

Priča o okolnostima pod kojima je u zaostavštini Fransoaz Sagan otkriven roman Četiri strane srca, o kome se ništa nije znalo, istovremeno je i priča o ludom životu, negdašnjem

Stanje u MUP – Afera do afere

Svako strahuje od svakoga

Da li zbog svojevrsnog pakta o neiznošenju prljavog veša iz kuće ("vrana vrani oči ne vadi", kaže ona narodna) ili nečeg drugog, tek, Nebojša Stefanović je do sada bio zaštićen

Slikarska zaostavština

Divna mlada gospođa

Izložba remek-dela Vlaha Bukovca i njegova autobiografija, pojavile su se sinhrono, ali i nezavisno jedna od druge

Sudbine

Priča o Minhovima i nama

Na zgradi Zavoda za zaštitu spomenika kulture Srbije, koja je pripadala jevrejskoj porodici Minh, danas nema ni spomen-ploče. Isto važi i za njihov rudnik na Rtnju i selo koje je u njihovo vreme imalo i bioskop i Sokolski dom, a danas je selo duhova

Krah globalne muzičke industrije

Odsvirali i za pojas zadenuli

Pandemija virusa kovid 19 posebno je teško pogodila čitav muzički sektor. Nema koncerata, festivala, događaja koji podrazumevaju prisustvo publike. Ljudi iz branše širom sveta masovno ostaju bez posla, neki prodaju svoje instrumente da bi preživeli

Francuska i NATO

Prevelika šapka Šarla De gola

General je želeo da Francuska bude jaka, nezavisna i da ravnopravno razgovara i sa Moskvom i sa Vašingtonom, pa su njegovi naslednici smatrali da su prinuđeni da stalno dokazuju da su verni saveznici u okviru NATO-a. Tako je odnos Bele kuće i Jelisejske palate ispao bolji nego što je francuski nacionalni ponos mogao javno da prizna. U tom kontekstu ni izjavu predsednika Makrona o "moždanoj smrti NATO-a" ne treba shvatiti naročito dramatično

Četrdeset godina od prvih masovnih demonstracija na Kosovu (II)

Tukli ste nam đecu

Kada se situacija malo smirila, odlazim kod jednog ­albanskog prijatelja u Prištini. Njegova majka mi kaže: "Niste smeli tuć našu đecu. Mi đecu ne damo." Pokušavam da se branim: "Ali đeca su nas napadala kamenjem i na gore načine." – "Znam, mi smo na njih vikale i mi bismo ih kaznili i smirili, ali kada ste vi udarili na našu đecu…" Ostadoše ove reči da vise u vazduhu

Odlazak – Đorđe Balašević (1953–2021)

Bez prethodnika, bez naslednika – samo svoj i naš

Šta je Balašević radio od samog početka? Ono što i svaki pravi pesnik: stvarao je svetove. Izmišljene, a nama sasvim prepoznatljive, zapravo intimne. A u tim je svetovima stvarao ljude, sudbine, priče koje nisu ličile ni na koje druge, mada naizgled ničega "ekstravagantnog" u njima nije bilo. Nije li, da oprosti vaša osetljivost na odveć preuzetnom poređenju, i Čehov radio isto tako?

Kinematografija

Filmovi na papiru

Najavljena ekranizacija scenarija Stenlija Kjubrika pronađenog nakon njegove smrti, smanjiće spisak filmova čija scenarija nedvosmisleno nagoveštavaju da bi ih kinematografija upamtila – samo da su snimljeni

In Memoriam – Miroslav Milović, filozof (1955 – 2021)

Pulsiranje izvan sistema

Milovića je obeležila sudbina Jugoslavije i nemogućnost da se ona pretvori u "zajednicu razlike", umesto u mnoštvo sukobljenih identitetskih politika koje su je odvele u rat i raspad

Intervju – Albin Kurti

»Istorijski dijalog« je prevaziđena formula

"Mislim da treba prevazići formule kao što je ‘dijalog i pomirenje’ ili ‘istorijski dijalog’. Pre treba okupiti srpske i albanske poljoprivrednike i razgovarati o semenu, mašinama, proizvodnji, subvencijama za gorivo... Pored toga, držaću se obećanja da će pripadnici srpske zajednice imati deset odsto radnih mesta u institucijama, kako to uostalom i nalaže Ustav, ali se nije implementiralo. Moramo da razmišljamo van registra identiteta. Jer kad god ima razvoja, ima i integracije, ljudi razgovaraju. Pogledajte primer borbe protiv mini-hidrocentrala u kojoj Albanci i Srbi učestvuju zajedno"

Znamenite kuće

Ipak se kreće

Kad u Srbiji, gotovo četiri veka od čuvene Galilejeve rečenice, ima onih koji veruju da je Zemlja ravna ploča, ne čudi što kompleks Astronomske opservatorije na Zvezdari, remek-delo moderne, vapi za sanacijom