Povratak »Deliveri junita«

Ko plaća Tonija Blera

Šta li je posao premijerke i ministara ako Blerov Institut bez ikakvih javnih informacija, ne dao bog kakvog tendera, za Vladu nabavlja čoveka koji treba da rešava ključne probleme Vlade

Tribina – »1918–2018. – Mir, demokratija i ljudska prava. Šta smo naučili?«

Odjeci Prvog svetskog rata

Rastuća nejednakost u svetu, slabljenje socijalne države, jačanje krajnje desnice i antisistemskih pokreta, separatistički pokreti, Bregzit, finansijska kriza, Donald Tramp, izlazak SAD iz Atomskog sporazuma sa Iranom, Severna Koreja, politička kriza u Italiji, rat u Siriji, zahuktavanje krize na Bliskom istoku – čini se da je svet na prekretnici, kao što je bio na prekretnici početkom 20. veka. Da li smo sto godina po završetku Prvog svetskog rata nešto naučili

Država i solidarnost

Imamo li jedni druge

Pojam solidarnosti duboko je utkan u evropsko zakonodavstvo na osnovu više različitih sporazuma nastalih tokom decenija postojanja Evropske unije. Kakve su šanse da ovaj pojam uđe i u domaće zakonodavstvo, može li nas unapređenje vladavine prava dovesti do toga, tema je medijskog projekta "Država i solidarnost" kojim će se nedeljnik "Vreme" baviti u naredne tri godine

Lični stav

O „bezgrešnoj“ rasprodaji banja

Budućnost zemlje, a i vlade, ne zavisi i ne može da zavisi jedino od "uspešne rasprodaje" javne imovine. Budućnost zemlje zavisi od sposobnosti institucija i Vlade da se racionalno usmerava, upravlja i unapređuje korišćenje raspoloživim – sopstvenim prirodnim resursima i potencijalom

Francuska – Reforma Zakona o radu

Proterivanje duha Karla Marksa

Predsednik Emanuel Makron "tačerizuje" Francusku. Dok neoliberali hvale "dečka koji obećava", sindikati i komunisti najavljuju žestok otpor

Izmene Zakona o BIA

Pod velom tajnosti

Predložene izmene i dopune Zakona o Bezbednosno-informativnoj agenciji (BIA) izazvale su oštru polemiku na političkoj sceni, ali i u javnosti, što ne čudi jer su Srbi narod opsednut sindromom Ilije Čvorovića i opterećen "bezbednosnim aspektima", a decenijama ne postoji iole značajnija javna ličnost koja ne misli da je "pod merama"

Intervju – Prof. dr Zoran Stojiljković, predsednik Ujedinjenih granskih sindikata Nezavisnost

Prosveta na vrhu čiode

"Cinično je to što pričaju o smanjivanju stope nezaposlenosti, pa radni kontingent nam se smanjio. Prvo nas je sve manje u radnoj dobi, drugo, ne računaju to što godišnje tridesetak hiljada ljudi ode u inostranstvo, ne računaju to što je znatan broj ljudi obeshrabren i uopšte se ne prijavljuje u službe za zapošljavanje, a računaju da su smanjili nezaposlenost kroz lošu i nekvalitetnu zaposlenost"

Francuska – Novo pozicioniranje

Merkron i Emangela

Nakon Bregzita jedina nuklearna sila, jedina stalna članica Saveta bezbednosti UN u Evropskoj uniji pokazuje ambicije da preuzme lidersku ulogu. Mladi, novi, ambiciozni predsednik Emanuel Makron vodi diplomatsku ofanzivu na steroidima, koja je, međutim, limitirana stanjem francuske ekonomije. Pitanje je kada će oduševljenje zbog izbornog hepienda zvano "makronmanija" početi da se topi. I dokle će udarni dvojac EU Emanuela Makrona i Angelu Merkel, od milja nazvan "Merkron" ili "Emangela", veslati u istom pravcu

Ubice žena u centrima za socijalni rad

Krv na rukama sistema

Olga Lovrić i Maja Đorđević stradale su na isti način: ubili su ih bivši partneri ispred centara za socijalni rad. Maji Đorđević je bivši muž, pre nego što ju je ubio, bacio pred noge mrtvog sina. Njih dve spaja i to što su obe više puta prijavljivale nasilje, a institucije su ostale gluve na njihove prijave. Propuste koje su napravljeni u njihovim slučajevima nije moguće ni prebrojati. Sve institucije nose na duši ove žene, od policije, tužilaštva i sudova do centara za socijalni rad

Politički život – Pet vlada Aleksandra Vučića

Sad je vidiš…

Zašto je potpuno svejedno ko je ko u vladama Aleksandra Vučića

Intervju – Saša Đorđević

Građani se opravdano plaše

"Situacija se zataškava iznošenjem pozitivne statistike, a problem je sistemski. Poslednjih godina građani često slušaju od političara da je stopa kriminaliteta smanjena, a onda odjednom objavljuje se rat mafiji"

Deca i porodično nasilje

Iživljavanje nad najslabijima

U više od 40 odsto slučajeva porodičnog nasilja žrtve su deca. Za one roditelje koji seksualno eksploatišu sopstvenu decu sudije su kao olakšavajuću okolnost uzele to što je nasilnik istovremeno i roditelj žrtve