Potraga za zidarima i majstorima različitih profila skoro da je postala nemoguća misija. Srbiji nedostaju brojni profili radnika, ali mladima zanati nisu privlačni, čak ni kada se nude primamljive zarade
Nemačka vlada usvojila je prošle godine zakon o imigraciji stručnih radnika (FEG), čije odredbe stupaju na snagu postepeno
Nenad Konstantinović, advokat Slobodana Homena, kaže za “Vreme” da je za krađu ordenja saznao preko medija, te da ni on, a ni njegov klijent nisu primili nikakav zvaničan dopis od nadležnih institucija. Dodaje da mu je “neshvatljivo” da je do krađe uopšte došlo i da bi javnost do sada bila obaveštena. Na pitanje da li je kuća njegovog klijenta pretresena, Konstantinović kaže da jeste, ali da “nije pronađeno ništa”
Iz koje jedinice Vojske Srbije potiče automatski bacač granata pronađen u Banjskoj može da se utvrdi za petnaestak sekundi, kaže za portal “Vremena” pukovnik tehničke službe u penziji Najdan Vojinović
Sindikati u Srbiji naglašavaju da nemaju ništa protiv zapošljavanja stranaca, ali su nezadovoljni izmenom zakona koji će im omogućiti brže dobijanje radnih dozvola, zato što će time samo ubrzati odlazak domaćih radnika u inostranstvo
Za oko 12.000 radnih mesta koje je ponudilo 7500 poslodavaca konkurisalo je više od 17.000 mladih, od kojih su 60 odsto žene. Neki od njh su zadovoljni, neki ne, u svakom slučaju oko 50.000 mladih ljudi godišnje napušta Srbiju
Zvanično, prema popisu iz 2011. godine, u Srbiji živi nešto manje od 150.000 Roma. Nezvanično, prema podacima nevladinih organizacija, ta brojka je barem tri puta veća, a jedan od razloga za to stanje jeste taj što se Romi ne izjašnjavaju kao Romi – da bi sebi dali veću šansu da uspeju u Srbiji. Diskriminacija prema njima raste, sistemski problemi se ne rešavaju, a pandemija je dodatno otežala situaciju
U ovom trenutku bar šest gradova čeka odobrenje Vlade Srbije da proglasi vanrednu situaciju, ali Vlada sa tim odugovlači. Jezive vesti stižu iz Novog Pazara gde su premijerka i ministar zdravlja otišli da objasne Pazarcima da im nije ništa. Za to vreme, visoki državni funkcioneri razboljevaju se od korone, a predsednika Srbije upadljivo nigde nema
"Odliv kadrova je trenutno možda i najveći problem sa kojim se Vojska Srbije suočava (…) Nijedan komandant ne želi da pusti dobrog zaposlenog jer zna da će biti teško zameniti ga. A da biste prešli na više formacijsko mesto, potrebna Vam je saglasnost nadređenog. Tako dolazimo do paradoksalne situacije da najbolji kadrovi ne mogu da napreduju jer su potrebni jedinici, a lošiji mogu jer svi žele da ih se otarase. A onda tu dolazimo i do drugog načina, a to je traženje veze u vrhu Generalštaba i ozloglašeni ‘jedan telefonski poziv koji menja sve’. Oni koji ova ‘pravila igre’ ne prihvataju, razočaraju se i odlaze. Znači, nagrađuju se oni koji su spremni da žrtvuju profesionalni i lični integritet, a teraju ljudi od integriteta"
Njegov se resor bavi radom, a radnici ga ne zanimaju, ni živi ni mrtvi. Zatim je tu zapošljavanje, a žmuri na iskorišćavanje indijskih radnika u Srbiji. U nazivu ministarstva stoji i da je ono zaduženo za socijalna i boračka pitanja. Porodilje primaju par stotina dinara, a veterani protestuju pod šatorima u Pionirskom parku u Beogradu
"Na prvi pogled pozitivan pokazatelj povećanja zaposlenosti rezultirao je, u najvećem delu, povećanjem broja obespravljenih ljudi koji su na marginama tržišta rada, mladih koji, umesto da se obrazuju, rade na slabo plaćenim poslovima, starijih kojima penzija ne obezbeđuje opstanak, ljudi koji nemaju garantovanu zaradu ili onih čija je zarada znatno manja, ljudi koji nemaju bezbednost i zaštitu na radu, pravo na bolovanje, pravo na godišnji odmor, prava iz socijalnog osiguranja, zakonsko radno vreme, pravo na sindikalno organizovanje i slično"
Ove subote, premijera predstave Deca radosti po tekstu Milene Marković, u režiji Snežane Trišić, u Ateljeu 212, zakazana na isti dan kad je pre 60 godina premijerom Geteovog Fausta, u režiji Mire Trailović, počeo život ovog beogradskog pozorišta, otvoriće i sezonu nebrojenih priča o prošlim danima "Ateljea". Izabrali smo dve – priču Dare Džokić, poznate, važne glumice, koja je u "Ateljeu" od 1980. godine, i priču Jelene Mijović, koja je postala dramaturškinja slavljeničkog pozorišta 1999. godine
