Četrdeset filmova iz 23 zemlje Evrope, Azije i Severne Amerike na Festivalu nitratnog filma u Jugoslovenskoj kinoteci, a među njima i dokumentarna reportaža u boji iz 1937. godine "Kraljevina Jugoslavija", Britanca Džona Kinsmena
Ako niste zadovoljni sadašnjom vlašću, a ipak vam je u vašem gradu ili opštini sve potaman, onda zaista ne treba da izađete na lokalne izbore pod ovakvim uslovima. Ali ako nije, budite sigurni da će u narednih četiri godine biti još gore ako 2. juna ne budete glasali za promene. Nemojte onda nikome da se žalite
Beogradska internacionalna nedelja arhitekture BINA počinje u četvrtak izložbom o Vili Prendić koja je imala sreću da ne bude srušena već – obnovljena. O ovom je snimljen i dokumentarni film, kao dokaz da je čuvanje baštine moguće
“Dok su Pašićevi krugovi bili na vlasti, zaista je bilo dosta korupcije na visokom nivou i iako je to bilo poznato, sudovi nisu ništa radili jer je Nikola Pašić štitio svoje ljude. Tridesetih godina je država bila drugačija, postojale su prepreke, nije se moglo baš sve. Ali te kaznene mere nisu bile uperene protiv svojih, protiv kraljevske kamarile, već protiv onih koji su već bili izgubili vlast, pa se na njihovim primerima dokazivala borba protiv korupcije”
Kad kineski predsednik krene na put iz Pekinga, to se prati u celom svetu. U Francuskoj ga je Makron odveo u Provansu, u selo gde je nekad odrastao sa svojom bakom. Si Đinping je pažljivo slušao sentimentalnu priču i shvatio je da francuski predsednik razgovorom tête-à-tête želi da ojača lične odnose u privatnom, intimnijem tonu. Za razliku od Francuske, u Srbiji je Si Đinping dočekan bučno, pomalo u severnokorejskom stilu: već na aerodromu dočekalo ga je narodno kolo, a sutradan su desetine hiljada dovedene da ga vide na balkonu. U Mađarskoj je kineski predsednik osetio stari šarm austrougarskog gostoprimstva
Rečenica iz naslova koju je Josip Broz Tito rekao Vladimiru Dedijeru bila je razlog što je Boris Rašeta deset godina istraživao život ove jedinstvene istorijske ličnosti, da bi sve to pretočio u knjigu Tito, povjerljivo i osobno, čije delove “Vreme” ekskluzivno objavljuje u ovom feljtonu
U čemu je tajna vitalnosti desničarskog populizma u bivšoj Jugoslaviji? Odgovor glasi – u bezočnom cinizmu, laganju i gaženju demokratije. Tako već decenijama drže građane kao taoce u nacionalističkim i atavističkim podrumima
Na predstojećim izborima kandidat za gradonačelnika Beograda ispred koalicije „Biram borbu“ biće Dobrica Veselinović. Njegove kolege iz Zeleno-levog fronta predstavljaju ga kao nekoga ko je posvetio život Beogradu i suštu suprotnost trenutnim “bahatim” gradskim vlastima. Po čemu je drugačiji i šta u svojoj kampanji može da ponudi Beograđanima
“Mislim da nije dobro rešenje neizlazak na beogradske i izlazak na izbore u drugim mestima. To bi doprinelo padu poverenja u političke stranke, u institucionalnu borbu, u formu organizovanja koja kaže – organizovali smo se oko osnovnih postulata, a to je učešće na izborima i osvajanje vlasti na izborima. To bi vodilo i još jačem talasu populističkih pokreta koji bi onda koketirali sa različitim vaninstitucionalnim delovanjem. Sve ovo bi stvorilo još veći društveni haos. Posle ovoliko godina vlasti Srpske napredne stranke, naše društvo je sluđeno”
“Vođen polaznom tačkom da pisac treba pričati ono što poznaje, krenuo sam od porodične odluke da srušimo kuću u Trebinju koja je nekada bila dom i na tom mjestu sagradimo novi objekat. To je bila srž priče na samom početku, ali sam brzo shvatio da je potrebno opisati i objasniti čega je bila srž, kakvog života, grada, vremena, i naročito šta se desilo, mislim prije svega na rat. I ovo ovdje sada nabrojano tek sada mogu tako racionalno poredati i imenovati, dok je u samom procesu pisanja knjige više bilo stvar osjećaja na koji sam se naslanjao”
“U Srbiji je možda jedino teže od istoričara biti selektor fudbalske i košarkaške reprezentacije. Svako ima svoje mišljenje kako bi ta Srbija (fudbalska, košarkaška, istorijska) trebalo da izgleda, što je donekle razumljivo i u redu, ali problem nastaje kada prevladaju neznanje, nacionalni romantizam i mit i dnevnopolitička propaganda”
