Nuspojave

04.septembar 2024. Teofil Pančić

Pljuvanje i zapevavanje

Kad god prizovemo bivšost Jugoslavije, kao da teramo od sebe urok njenog povampirenja. A zašto se toga toliko bojimo? Pa, razmislite: koji bi to ubica voleo da se sretne sa svojom žrtvom oči u oči?

Primer dobre prakse

31.avgust 2024. Sonja Ćirić

Otvara se obnovljena Plava dvorana Sava Centra

Otvaranjem Plave dvorane u Sava centru završava se rekonstrukcija i treće, kulturne zone ovog objekta. Umesto obaveznih 50 miliona, Delta holding je u Sava centar uložio 120 miliona evra. Koncertnu sezonu Plave dvorane otvoriće Konstrakta

Izdavaštvo

30.avgust 2024. Sonja Ćirić

Otkup knjiga: Mislilo se da od prošlogodišnjeg ne može biti goreg rezultata

Biblioteke Srbije su tek nedavno dobile spisak knjiga koje će Ministarstvo kulture otkupiti od izdavača kako bi došle do biblioteka. Te knjige će doći do biblioteka i čitalaca tek krajem godine, a trebalo je najkasnije proletos. Na tom spisku nema mnogo vrednih knjiga, pa i Andrićevih eseja

Održiva mobilnost

28.avgust 2024. S.Ć.

Koncept grada od 15 minuta u Srbiji za sada samo san

Prema Generalnom urbanističkom planu, u Beogradu je 2021. godine trebalo da bude 324 kilometara biciklističkih staza. Sad ih ima tek 121 kilometar. Koncept po kome se do svakog mesta u gradu može stići za 15 minuta koji se primenjuje širom sveta, je daleko

Kultura sećanja

21.avgust 2024. Dušan Mirković

Serijal “Kraljevska igra”

Šah ima viševekovnu tradiciju, a procena je da ga trenutno takmičarski, ili iz zabave, igra oko 600 miliona ljudi. Brojne ličnosti, klubovi, događaji, vrhunski rezultatski dometi, časopisi i edicije doprineli su tome da drevna igra u protekla dva veka i u našoj zemlji stekne veliku popularnost i uvažavanje. Razvoj šaha u našoj zemlji zato je tema serijala “Kraljevska igra” autora Dušana Mirkovića

Duh vremena: Rađanje muzike iz grčke tragedije (1)

24.jul 2024. Milan Milošević

San o slobodi Mikisa Teodorakisa

Kao umetnik i borac, akter i žrtva, ostavio je pečat u grčkoj kulturnoj i nacionalnoj samospoznaji nakon balkanskih ratova, Velikog rata, katastrofe 1922. u Maloj Aziji, diktature Metaksasa 1936, Drugog svetskog rata (1941–44), Građanskog rata (1946–1949) i vojnog režima 1970-ih. Uvažavan je kao ikona internacionalističke levičarske poetike slobode i priznao je da je došao kraj utopije za koju se kao komunista borio celog života. Kao umetnik, u svojevrsnoj Odiseji, sakupljao je i objedinjavao rasute elemente helenizma od antike, preko Vizantije do savremenih pesnika i opore narodne umetnosti. Njega i njegovu epohu nadživelo je više od 1000 dela – od muzike sfera i opere Antigona, preko Pesme mrtvog brata do sirtakija Grka Zorbe

Igre XXXIII Olimpijade (3)

24.jul 2024. Bojana Šumonja

U Parizu učestvuje i politika

Na olimpijskim igrama u antici slavu su sticali pobednik, njegova porodica i rodni grad. U modernim se, od početka, nadmeću države. I njihova politika

Košarkaška reprezentacija Srbije na Olimpijskim igrama 2024.

17.jul 2024. Milenko Janjić

Borba protiv najboljih

Umesto o kalkulacijama i potencijalnim ukrštanjima, obično je pametnije voditi računa o stvarima na koje se može direktno uticati, kao što su igra i atmosfera unutar reprezentacije. Svetislav Pešić je iskusan stručnjak koji je više puta demonstrirao sposobnost koja je zlata vredna u turnirskim sistemima – da mu ekipa deluje ne kao skup najboljih pojedinaca već kao skup pojedinaca koji najbolje funkcionišu zajedno. Prvi znaci su ohrabrujući

Intervju: Siniša Malešević, sociolog

03.jul 2024. Tijana Stanić

Kakav nam nacionalizam treba

“Zanimljivo je da je Dodik strukturalni proizvod Dejtonskog sporazuma. On je počeo kao komunista i bio je komunista dok je od toga imao koristi. Kad je Marković bio na vlasti, postao je reformista. Znamo da je za vreme rata bio švercer, a njegova stranka je bila u parlamentu, pa je imao poslanički imunitet. Onda je sa samo dva poslanika, uz američku pomoć, došao na vlast – tad je bio američki čovek. Zatim je bio blizak Tadiću, a protiv Vučića i Šešelja. Kada je Vučić stupio na vlast, postao je njegov čovek, a sad je i Putinov. Sve je prošao – od krajnje levice do krajnje desnice. On je dobar indikator da je sve to proizvod sistema koji kreira mogućnost za takve ljude. To nije morao biti Dodik, mogao je biti bilo ko”