Beogradska internacionalna nedelja arhitekture BINA počinje u četvrtak izložbom o Vili Prendić koja je imala sreću da ne bude srušena već – obnovljena. O ovom je snimljen i dokumentarni film, kao dokaz da je čuvanje baštine moguće
Program ovogodišnjeg izdanja Beogradske internacionalne nedelje arhitekture BINA je izuzetno aktuelan, važan i od opšteg interesa zato što se odnosi na primere i dobre i loše prakse u današnjoj arhitektonskoj praksi. Konkretno, na izložbama, predavanjima, radionicama… govoriće se i o Sava centru, BIGZ-u, Vili Prendić, ali i u Generalštabu i Beogradskom sajmu.
BINA, čija je centralna tema „Odjeci modernizma“, počinje sutra izložbom „Vila Prendić – novi pogled, novo trajanje“, u Likovnoj galeriji Kulturnog centra Beograda,
Kustoskinja i autorka izložbe „Vila Prendić“, Aleksandra Šević iz Zavoda za zaštitu kulture spomenika grada, kazala je da je rekonstrukcija ove vile izgrađene po projektu Milana Zlokovića, primer dobre prakse na koji u budućnosti treba da se ugledaju ljudi koji imaju nekretninu-spomenik kulture ili se odlučuju da kupe jedan takav spomenik.
„Ovo je primer dobre prakse, na koji bi trebalo da se i u budućnosti ugledaju ljudi koji se suočavaju sa tim da imaju nekretninu – spomenik kulture ili se odlučuju da ih kupe. Sačuvali smo sve izvorne vrednosti Vile Prendić zbog kojih je ona i utvrđena za spomenik kulture. Mislim da je rezultat vratio veru da se takve vrste obnove mogu desiti u današnje vreme, da nije neophodno da se sve prepravi, oblikuje drugačije i prilagodi nekom sadašnjem trenutku i modelu života “, kazala je Aleksandra Šević.
Deo ove izložbe je i dokumentarni film u produkciji Do.co.mo.mo. o radu obnovi Vile Prendić. Film je edukativnog karaktera govori o tome da je moguće izvršiti rekonstrukciju na način koji ide u prilog samom objektu kao spomeniku i korisnicima koji ulaze u tu kuću 100 godina kasnije, objasnila je Danica Jovović Prodanović, jedna od osnivača BINA-e.
Izuzetno interesovanje je za gostovanje Vesel de Jonga sa univerziteta TU Delft koji će održati predavanje, i učestvovaće na seminaru „Obnavljanje arhitekture XX veka“, na kome će se govoriti i o ugroženosti baštine – Generalštabu, Beogradskom sajmu i Hotelu Jugoslavija.
BINA šetnje, program po kome je BINA prepoznatljiva, posvećene su rekonstrukciji objekata nastalih u 20. veku, delima arhitekata Milana Zlokovića, Stojana Maksimovića, Milorada Pantovića, Vladete Maksimovića… Danica Jovović Prodanović je najavila da će se tokom šetnji posetiti i neke od novoizgrađenih objekata naših savremenika.
Organiztori BINA-e su Društvo arhitekata Beograda i Kulturni centar Beograda, a trajaće do 29. juna.
Čuo sam da je Disney strašno blizu tome da kompletan igrani film napravi bez ljudskog dodira. Scenaristi su se probali braniti, bili su dugo u štrajku. Pravilo koje su uspeli dobiti je da veštačka inteligencija može napisati scenario, ali da onda mora ići nekom živom scenaristi koji ima pravo to doraditi i sebe potpisati. Bojim se da će doći do ogromne manipulacije, jer će naći klince koji će to potpisati
Kada mladi ljudi kroz dramski proces shvate da u “Mišolovci” nema pogrešnog odgovora, da je greška legitiman alat učenja i da niko od njih ne očekuje gotov šablon, dešava se neverovatna transformacija. Oni brzo prepoznaju da su spori rezultati do kojih dolaze sopstvenim istraživanjem i traganjem mnogo stabilniji, dublji i trajniji od bilo kakve brze spoljašnje nagrade
„Milonga strasnih senki“ je zbirka priča o tangu koje su napisali Borhes, Kortasar – ukupno 24 hispanoameričkih autora koje volimo, ali je i knjiga o njegovoj duši
Autori festivala kratkog igranog filma u Bajinoj Bašti objašnjavaju da sloganom u veoma nepovoljnoj i teškoj godini za kulturu i film kuckaju u boriće parka gde se pod zvezdama održava festival - za sreću i pametnije odluke
Manje je važno šta će pisati u službenim beleškama sa saslušanja Aleksandra Radića. Mnogo je važnije šta će večeras prolaziti kroz glave hiljada ljudi koji su o „zvučnom topu" govorili, pisali, svedočili ili tražili pomoć. Ako je odgovor: „Bože, samo da ne dođu i po mene", onda je cilj postignut
Kako je priznavši ubistvo Aleksandra Nešovića, Saša Vuković Boske vratio pažnju javnosti na Veselina Milića? Šta još upada u oči u njegovom iskazu
Ubistvo Aleksandra Nešovića u restoranu „27“ pretvara se kriminalističku misteriju koju bi mogao da reši samo Herkul Poaro
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
