Relaksacija vanrednog stanja

28.decembar 2022. M.N.

Pirot: U Nišavi povećana koncentracija amonijaka

Reka Nišava ima povećanu koncentraciju amonijaka na lokalitatu 100 metara nizvodno od mosta Proseka na putu Pirot-Niš, pokazuju reuzltati analize koje je objavila Agencija za zaštitu životne sredine (SEPA). Institut "Batut" preporučuje da se voda za piće iz individualnih bunara pored reke Nišave ne koristi do daljnjeg

Termoelektrana “Kolubara”

30.novembar 2022. Filip Mirilović

Borba za goli opstanak

Grupa građana iz mesta Veliki Crljeni vodi pravnu borbu protiv termoelektrane “Kolubara”. Sa jedne strane je njihova borba za opstanak, a sa druge čađ, prašina, pepelište, otpadne vode, samozapaljivi ugalj i teški metali, koji su nusprodukt rada ovog postrojenja. Država već decenijama za njih nema razumevanja

Termoelektrana u Kostolcu

16.novembar 2022. Filip Mirilović

Zla kob Vajfertove kolonije

Oko 14 odsto ukupne električne energije u Srbiji proizvede se u kostolačkim termoelektranama. Taj podatak nije tajna i može se lako pronaći. Ono što nigde ne piše jeste činjenica da su meštani Starog Kostolca i okolnih sela “kolateralna šteta” proizvodnog procesa, koji omogućava svakodnevnu rutinu ostatku Srbije. Oni zato normalan život ne poznaju već dugo godina. Pepelište, zagađen vazduh, prljava voda i razna oboljenja su njihova svakodnevica. Zaštita životne sredine i zdravlja lokalnih žitelja je samo tekst na papiru, pro forme radi

Zdravlje

12.novembar 2022. D. R

Dijabetes: Tihi ubica fizički neaktivnih i gojaznih

Dijabetes je u Srbiji peti vodeći uzrok umiranja i peti vodeći uzrok opterećenja bolestima, a godišnje od šećerne bolesti umre oko 3400 ljudi. Preventiva je pritom veoma jednostavna: zdrava ishrana i redovna fizička aktivnost

Na licu mesta: Popovac

02.novembar 2022. Filip Mirilović

Zarobljena sredina

U naselju Popovac nadomak Paraćina vazduh je već tri godine zaredom u kategoriji prekomernog zagađenja. Malo je to selo da bi razlog bio prekomeran saobraćaj, a nije ni samo do individualnih ložišta, s obzirom na to da je zagađenje isto tokom letnjih meseci. Ekolozi i meštani sumnjaju da je zagađivač cementara, koja pored proizvodnje cementa služi i kao spalionica komunalnog otpada, guma, plastike i ostalih materijala. U cementari, naravno, tvrde da nije do njih, ali ih je i Institut za javno zdravlje “Batut” prepoznao kao zagađivača

Cementara u Beočinu

19.oktobar 2022. Filip Mirilović

Mesto gde se spajaju zagađenje, strah i profit

Beočinska cementara već decenijama zagađuje okolinu i stanovnike ovog malog vojvođanskog mesta. Od petrol koksa, preko prašine, do onog najjopasnijeg – spaljivanja raznog otpada. Problem nije samo u cementari koja je nabavila potrebne dozvole, već u zakonu koji omogućava fabrikama sa neadekvatnim uslovima da postanu spalionice visoko rizičnih materijala

U novom broju: Cementara u Kosjeriću

14.oktobar 2022. Filip Mirilović

Sve za profit, profit ni za šta

Studija “Batuta” o ekološki ugroženim područjima označila je Kosjerić kao crnu tačku. Razlog – fabrika cementa „Titan“. Kroz istoriju poslovanja, ona je na različite načina zagađivala grad i narušavala zdravlje njegovih žitelja: od prašine, preko sagorevanja petrol koksa, do ponovnog vraćanja na ugalj i trovanja štetnim isparenjima i teškim metalima

Cementara u Kosjeriću

12.oktobar 2022. Filip Mirilović

Sve za profit, profit ni za šta

Studija “Batuta” o ekološki ugroženim područjima označila je Kosjerić kao crnu tačku. Razlog – fabrika cementa. Kroz istoriju poslovanja, ona je na različite načina zagađivala grad i narušavala zdravlje žitelja: od prašine, preko sagorevanja petrol koksa, do ponovnog vraćanja na ugalj kao energent i trovanja štetnim isparenjima i teškim metalima. Kad je cementara pokušala da dobije dozvolu za spaljivanje komunalnog otpada, lokalni ekološki pokreti su uspeli da odlože taj proces, ali su pesimistični u pogledu završnice

Čekajući novu vladu

03.avgust 2022. Sofija Popović

Dvanaestorica (ne)stranačkih

Skupština je konstituisana, na redu je formiranje vlade. Biće šesta od početka doba naprednjaka. Prvu vladu (2012–2014) obrazovao je Ivica Dačić; kao premijer, odmah je postao talac u sopstvenom kabinetu i od tada pati od stokholmskog sindroma. Slede dve vlade (2014–2017) Aleksandra Vučića s ministrima poput uplašenih dvorjana. A u naredna dva kabineta (2017–2022) Ane Brnabić dodatno će zglajzati postavši kancelarijsko osoblje predsjednika Srbije. Većinom je reč o istim osobama koje se iz jedne fotelje u državnoj službi premeštaju u drugu. Ipak, tanak kadrovski potencijal režima, te potreba da se zadovolji čaršija na sve četiri strane sveta – domaća i međunarodna – rezultirali su regrutacijom nestranačkih ministara. Obično dovođeni uz pompu i reklamu njihovih “supersposobnosti”, kasnije bi postajali veći naprednjaci od naprednjaka ili nestali u tišini, bez “zdravo” i “doviđenja”. Istu sudbinu dele i neki članovi SNS-a, mahom nepoznati široj javnosti. Mada je izbor bio vrlo težak i uz svest da su neki neopravdano zaobiđeni (tako je uvek u politici), donosimo listu dvanaestoro ministara koji su svojim nastupima ili njihovim izostancima dali nemerljiv doprinos kadrovskoj politici Aleksandra Vučića. Možda ovo nekom od pretendenata na portfelj bude za nauk

Bor i životna sredina

20.jul 2022. Radmilo Marković

Ko plaća cenu rasta rudarenja

U maju 2022. RERI je izvestio da je tužilaštvo u Negotinu, postupajući po njihovoj krivičnoj prijavi, primenilo princip oportuniteta i naložilo Ziđin Koperu i njegovom direktoru da uplate milion dinara u humanitarne svrhe zbog zagađenja reke Mali Pek u martu 2021. godine. Kako je tada našao RERI, u vodi je bilo 17 puta više bakra od propisane količine, 3,5 puta više arsena i duplo više olova od dozvoljene količine. Dakle, dva puta po 8000 evra za kompaniju koja ima godišnji prihod veći od milijardu evra