Kršenje prekida vatre, dve eksplozije na gasovodu, evakuacija žena i dece u Rostov na Donu u Rusiji, opšta mobilizicaija u Lugansku i Donjecku. Ukrajina, ipak, tvrdi da je situacija na istoku zemlje pod kontrolom i da ne namerava da interveniše u Donbasu. Istovremeno Rusija je najavila manevre sa balističkim raketama koje će nadgledati lično Vladimir Putin
Vojni manevri traju, avioni bruje, tenkovi ostavljaju tragove u snegu, pregovori se nastavljaju, uz “ratno buđenje” Evropljana i odbranu mirnog Kijeva “ratnom” diplomatskom evakuacijom
Makron je svojom mirovnom misijom u Moskvi i Kijevu pokušao da vrati EU u igru koju vode SAD i Rusija, a i da sebe izbaci u prvi plan pred predsedničke izbore u aprilu. Bez obzira na ishod moći će da kaže da je vredelo pokušati
Dok državna turistička organizacija Ukrajinu promoviše sloganom „Keep Calm and Visit Ukraine“, širom zemlje se održavaju ratni kursevi i borbeni trenizi na kojima u velikom broju učestvuju i žene. Istraživanje Kijevskog instituta za istraživanje javnog mnjenja pokazuje da je jedna trećina Ukrajinaca spremna da u slučaju rata uzme oružje u ruke
Jeste Ukrajina “rusko dvorište”, kao što je Kuba “američko dvorište”, ali niti je Bajden Kenedi, niti je Putin Hruščov, a ni Zelenski nimalo ne podseća na Kastra. Tokom Kubanske krize pre šest decenija ceo svet je napeto iščekivao da li će doći do Trećeg svetskog, nukleranog rata. Opasnost se osećala u vazduhu i bila je realna. Hirošima i Nagasaki su bili sveži u pamćenju. Mnogi ljudi su imali noćne more, sanjali onu karakterističnu pečurku. Danas su se Vašington i Moskva iz uporedivih geostrateških razloga zaigrali oko Ukrajine, ali ni jedan ruski i zapadni vojnik neće zapucati ni iz pištolja jedan na drugog, a kamoli lansirati raketu sa nukleranom bojevom glavom
Kijev se po raspadu SSSR odrekao svog nukleranog arsenala. SAD, Ruska federacija, Velika Britanija i Ukrajina potpisale su 1994. „Budimpeštanski memorandum“ koji je obuhvatio obaveze koje će velike sile imati prema Ukrajini nakon što se reši svojih bombi, pre svega zaštitu ukrajinskog suvereniteta. Kada je Rusija 2014. anektirala Krim, Vašington je saopštio da Budimpeštanski memorandum zapravo nije pravno obavezujuć
“NATO je isključio svaku mogućnost slanja trupa u Ukrajinu u slučaju ruske invazije, ali se toj državi pomaže na druge načine: u fokusu pažnje ostaje slanje oružja, opreme, logistika, razvijanje komunikacionih sistema, razmena obaveštajnih podataka i slično. Amerika raspoređuje hiljade vojnika u Poljskoj, Nemačkoj i Rumuniji kako bi smanjila zabrinutost, ali je istovremeno naglasila da neće ratovati u Ukrajini”
U Tbilisiju eksponati iz vremena Zlatnog runa, a u nekada raskošnom banjskom lečilištu Chaltubo koje je posetio Staljin, sada žive izbeglice iz Abhazije
Nemački kancelar Olaf Šolc i njegove socijaldemokrate nalaze se na udaru kritika zbog odbijanja da naoružaju Ukrajinu i obavežu se na najstrože sankcije protiv Rusije. Lajtmotiv njihovih kritičara je da Putin “razume samo jezik sile”, te da Nemačka mora da pošalje Kijevu nešto ubojitije od šlemova
Amerika nije prihvatila ruske zahteve da se ograniči širenje NATO na istok, Rusija tim odgovorom nije zadovoljna. Ipak, Putin kaže da će se pregovarati
Svet kao da se navikao na hladnoratovsko zveckanje teškim naoružanjem Rusije i Zapada: ne jenjava, ali ne izaziva više toliku pažnju. Posle petočasovnog razgovora sa Viktorom Orbanom u Moskvi Vladimir Putin je lično ponovio ruske zahteve, koji su po automatizmu odbijeni. U ovoj partiji šaha ili pokera u igri je dugoročna bezbednost Evrope
