Nema sumnje da je jaka Vučićeva želja da mu Makron (ili Emanuel, kako on voli da oslovljava francuskog predsednika), bude najbolji drug i zaštitnik. I eto nas na polju spoljne politike: Angela Merkel je prošlost, Šolc – nesiguran, Tramp – neizvestan, drž’mo se Makrona, i njemu je mandat do 2027
Dva susedna sela u Braničevskom okrugu, Dubravica i Batovac, dele istorijsko rivalstvo, ali se suočavaju i sa zajedničkom pretnjom. Dok broj stanovnika opada, život u selima postaje sve neizvesniji zbog mogućeg preseljenja izazvanog najavljenim otvaranjem ugljenog kopa Zapadni Kostolac. “Bićemo kao ostrvo – s jedne strane Dunav, s druge strane površinski kop, a mi ni na nebu ni na zemlji. Kad ostanemo bez pijaće vode, bojim se da ćemo sami morati da napuštamo svoje zemljište i to za bagatelu”, kaže za “Vreme” Dejan Životić iz Dubravice
Državni sekretar Lav Grigorije reče da je za njega fantastična manifestacija mera časti, Ministarka sa dva prezimena se, među šljivama, prekrsti, kucnu sa domaćinima i popi čašicu rakije na eks
Srbe i Hrvate protekle sedmice povezala su dva događaja – nabavka 12 borbenih aviona “rafal”, za koju je ugovor potpisala Srbija i vraćanje obaveznog služenja vojnog roka, što Hrvatska najavljuje od 1. januara sledeće godine, a Srbija to za dnevnopolitičke potrebe razvlači od 2017.
Kad god prizovemo bivšost Jugoslavije, kao da teramo od sebe urok njenog povampirenja. A zašto se toga toliko bojimo? Pa, razmislite: koji bi to ubica voleo da se sretne sa svojom žrtvom oči u oči?
Nije slučajno što je trenutno najveći skeptik po pitanju pristupanja Evropskoj uniji ni manje ni više nego Aleksanadar Vučić. Njemu i samo njemu odgovara malograđanski status quo. Nedovoljno je hrabar da ispuni svoju radikalsku ambiciju i odrekne se evropskog novca, te nedovoljno hrabar da povuče državničke poteze i povuče društvo napred. Jer njemu je ovako dobro i dovoljno. Nama nije
Pošto na Balkanu muškarci izvinjenje obično doživljavaju kao sramotu, a žene kao obavezu i automatizam, te je malo ko u tome vešt, evo poslednje stvari koju bi jedan psihoanalitičar mogao poželeti da uradi: pred vama je kratki priručnik za izvinjavanje
Još od prvih, nikad zvanično homologovanih letova Francuza Klemana Adera iz daleke 1890. godine, preko brojnih pionira i vizionara avijacije i avio-industrije, do današnjih svetskih giganata sektora aeronautičke industrije oličenih u “Dasou” i, iznad svega, “Erbasu”, ali i čitavom roju današnjih “French-Tech” startapa iz domena vrhunske svemirske tehnologije, Francuska se nalazi u samom svetskom vrhu u oblasti kako civilne tako i vojne, ali i svemirske aeronautičke industrije
Na filmu: Majkl Korleone, naravno sin Don Korleonea, drugi Kum, hladan kao led, neko ko može da potegne pištolj sakriven u toaletu i da prosvira metak kroz glavu korumpiranog policajca, neko ko može da kaže svojoj ženi Kejt da je nikada nije lagao lažući pritom, neko ko daje poljubac smrti svom brat Fredu – a inače, večiti neženja koji bi radije pristao da ujutru nađe odsečenu konjsku glavu u svom krevetu nego da novinaru išta poveri o svom neobičnom ljubavnom životu
Stari hitovi su, naravno, odmah razgalili šarenu publiku s dosta mladih, zvuk i light show na visini i bez naročitih digitalnih čudesa, projekcije na velikim ekranima taman (i s redovnim animacijama u formatu mob. telefona), pa je srce večeri zapravo i bilo tamo gde treba – u dinamici benda, grupice ljudi koja sve to uživo izvodi, diše muziku, što bi se novosrpski reklo, organski
Bog zna sve, kazala je sestra. On nikoga ne ispušta iz vida, ni danju ni noću.
(Eden fon Horvat, Dete našeg doba)
Bog je gurnuo prst u moje nerve i neprimetno ih, bez ikakve muke, zamrsio. A kad je izvukao prst, na njemu su ostala vlakna i niti mojih živaca.
(Knut Hamsun, Glad)
