Kada se sve sabere i oduzme, izlazi da je Srbija od 2001. do 2003. uvezla 280.000 tona šećera više nego što je pojela i legalno izvezla. Ta "nedostajuća masa" za čiji bi transport (ako bi išao kamionima) bilo neophodno 12.000 šlepera je šećer uvezen na crno i preprodat u EU-u. Ako se ova cifra pomnoži sa razlikom u ceni od oko 300 evra po toni, izlazi da su naši preduzimljivi "šećeraši" između sebe podelili blizu 85.000.000 evra
Seljaci, već po tradiciji, najviše i najduže mogu da trpe i podnose pritisak vlastodržaca, ali su najmanje sposobni da sami izvrše efikasan politički pritisak na one koji su ih već zauzdali. Zato su seljaci pogodni za vladanje
Lice mesta kaže da se predsednički kandidat Mićunović, na svom putu po Srbiji, susreće samo sa građanima iz nekoliko partija DOS-a, pa ako bude primenjena analogna izborna matematika, moguće je da kandidat bude predsednik svih građana
Odlazak Sonje Liht s čela Fonda za otvoreno društvo može da se posmatra kao samo jedna promena u inače uglavnom nepromenljivom svetu fondacija i nevladinih organizacija. S obzirom na to da dosadašnja predsednica Fonda uskoro osniva školu za političke lidere, to takođe može da se posmatra kao mogućnost da u nekom pristojnom roku dobijemo političare kakvi dolikuju pristojnoj državi. No, ako se ima u vidu da je Fond za otvoreno društvo u proteklih 12 godina najčešće bio identifikovan sa ženom koja ga je vodila, odlazak Sonje Liht s čela te organizacije može se posmatrati i kao definitivan kraj jedne prilično burne epohe
"Muka mi je više od ratnih i postratnih tema i tih lažno optimističnih tinejdžerskih filmova. Stalno sam sebi ponavljao da te dve stvari ne smeju da budu u Malom svetu. Naravno, i dalje će se proizvoditi filmovi čiji će stvaraoci misliti da će time što prikazuju egzotiku, tu morbidnu srpsku ezoteriju, osvojiti strana tržišta. Ja mislim da to više nikoga ne zanima, a s druge strane, više je nekulturno svoju zemlju predstavljati na taj način..."
Ako je za neku utehu, ministarka Rašeta-Vukosavljević nije prvi političar koji će na ovaj ili onaj način pamtiti autoput Beograd – Novi Sad kao malerozan. Jer, otkako postoji, oko tog puta, kao i oko svakog drugog starog infrastrukturnog državnog objekta, vrte se raznovrsne afere, što novčane, što političke
Afere izbijaju, ispumpavaju se, isplivavaju, ponovo eksplodiraju, isti likovi se sele iz skandala u skandal i sve se pretvara u neki opasni karusel, tačnije, u razarajući rondo. Nema autoritativne institucije koja bi nepristrasno utvrdila činjenice, a nejasne činjenice doprinose rasplamsavanju afera
Od opasnosti da propustimo evropski voz veća je opasnost da nas zgazi brzi voz dolazećih dugova i uvećavajuće političke i socijalne krize, ali na to malo ko obraća pažnju
Broj "penzionisanih reformista" raste, veoma mali broj ljudi radi na poslovima integracije. Da li je priključenje Evropskoj uniji stvarno prvenstven cilj ili samo marketinška floskula
