U Srbiju se uvoze mahom stari, prljavi i jeftini automobili iz Evropske unije, dok sama EU kuje planove o prelasku na električna vozila. Veliko istraživanje “Vremena” pokazuje da će tako ostati još više polovnjaka za siromašne balkanske ili afričke zemlje
“Beograd je fantastičan ‘kejs stadi’ za tranzicijski kapitalizam. Ako želite vidjeti što nekontrolirani kapitalizam i političke crony-gazde radi gradu, Beograd je savršeni laboratorij. Ukine povijesnu željezničku stanicu, otme i gentrificira obalu, zbriše živu i autentičnu sirotinju s ‘boljih lokacija’ (Savamala), a tu operaciju nekontrolirane, top-daun gramzivosti ušminkate s maskarom spomenika, statua, jubileja… Da živim u Beogradu, mislim da bih se kao novinar pola vremena bavio urbanizmom. A zapravo to radim i u Hrvatskoj.”
Sansegoti, mala hrvatska endogamna zajednica karakteristična po svom osobenom jeziku i narodnim nošnjama, danas nastanjuju samo ostrvo Susak u Jadranu gde živi njih oko 150 i grad Hoboken u Americi gde ih ima preko 4000
Sinod Srpske pravoslavne crkve skreće pažnju na to da je „višestruko umanjivanje broja ustaških žrtava istorijski revizionizam“, da je to deo „projektovanog sveobuhvatnog, globalnog procesa čiji kreatori revidiraju i nameravaju da unište sve vrednosti ljudske civilizacije“. Sinod se u saopštenju obračunava sa „antisrbijom“ i raznoraznim „klevetnicima“. Oni se, tvrdi Sinod, pozivaju na vladiku Jovana od čijih se stavova o Jasenovcu SPC ograđuje
Ljudi u Bosni i Hercegovini nisu najlošiji ljudski materijal na svijetu, dobrodušni su to ljudi koji znaju oduševiti gostoljubivošću i dobrotom, humorom. Isti ti i takvi ljudi će se bez ikakvog ustezanja pohvatati za vratove, na sreću uglavnom virtuelno, ne bi li dokazali i pokazali da su u pravu, ratujući mitovima i besmislicama, kao što je i ova o Tvrtku
Osvojiti Tvrtka i proglasiti ga srpskim, bosanskim ili hrvatskim kraljem znači osvojiti srednjovekovnu državu u Bosni, podići na njoj bosansku, srpsku ili hrvatsku zastavu i poručiti da je ona bila i ostala naša
Dok je Kurti imao protiv sebe militantnog Miloševića ili docnije mirovnu misiju UNMIK-a, te militantne vođe OVK presvučene u Armani odela, bilo mu je lako da bude simpatičan, gerilac i borac za prava slabijih. Kada je dobio moć i nastavio da se ponaša kao da je opozicija, susreo se sa Vučićem, svojim političkim blizancem, koji 11 godina vlada, a ponaša se kao da je opozicija
“Ovaj film je upravo napravljen tako da svi koji ga gledaju, odakle god da su, mogu da shvate kontekst, da im bude zabavno, pa ih onda ‘spusti’ neka granata, pa ih digne neka od priča, film je rolerkoster koji te resetuje svako malo. Ispunio je ono što je, po meni, njegova dužnost bila, a to je da ljudi izvuku neku pouku iz toga. Ne samo da se nasmiju, ne samo da kažu ‘ah, jadni Bosanci što su ih rokali’, nego da prepoznaju oko sebe šta im se sve može desiti”
Rimokatoličke i protestantske crkve u naseljima u kojima su Nemci pre 1945. godine činili većinu vernika doživele su različite sudbine: neke su srušene odmah nakon rata, druge se redovno održavaju, uglavnom prilozima nekadašnjih stanovnika tih mesta, dok one u trećoj, najvećoj grupi – stoje zapuštene i ruševne kao ruglo i opasnost po bezbednost meštana
Edrene je godinama za mene bila tek jedna od mnogih nerazumljivih riječi iz pjesme. Edrene, majko, Edrene zvučalo je otužno i melankolično, bio je to tihi vapaj, i taj je edrene mogao biti tek jecaj
“Ono što treba preboleti, kaže Rastko Petrović, jeste vlastita konstrukcija ‘Evrope’, koja kao takva ne postoji u realnosti, a neprestano nameće osećanje neadekvatnosti, jer uvek pretpostavljate da je ona potpuno ostvarena svuda osim u vašoj vlastitoj kući”
