Vilijam Bulit i vek američko-ruskog neprijateljstva (3)
Od pakta do rata
“Lenjin mu je verovao, Staljin ga je prigrlio, Šarl de Gol ga je dočekao, a Čang Kaj Šek, kao i Sigmund Frojd, tražili su njegov savet i pomoć” – Vinston Čerčil
Izložba
Čovek kao mera svih stvari
Ervin Vurm: Jedan minut zauvek, Muzej savremene umetnosti Beograd, 7. april – 9. avgust 2022, kustosi: Marijana Kolarić i Žerom Sans
Iz arhive
Vreme uživanja: Beograd leti
Tek kada ostane bez viška ljudi koji ga tokom godine opterećuje, Beograd se svede na pravu meru i vraća samom sebi. Kad noću izađete u šetnju ili vožnju biciklom, nigde ni žive duše, ako se izuzme žamor iz letnjih bašti, i imate utisak da je grad samo vaš, da vam se nudi i da vas poziva bliže sebi
In memoriam: Hans-Tis Leman
Leman, ili o snazi knjige
Napustio nas je Hans-Tis Leman (1944–2022). Kod nas je najpoznatiji kao autor knjige Postdramsko kazalište, ali njegov rad i doprinos evropskom pozorištu je mnogo širi i kretao se ravnopravno u bar dva pravca – profesura na univerzitetu i teatrološka istraživanja
Vilijam Bulit i vek američko-ruskog neprijateljstva (2)
Od “džentlmenskog sporazuma” do oštrog neprijateljstva
Kada je Kongres Kominterne počeo 25. jula 1935. godine, Sovjetski Savez više nije mogao da se uklopi u Bulitovu paradigmu međunarodnog liberalnog svetskog poretka. Kako je razumeo prirodu Sovjetskog Saveza, sovjetsko rukovodstvo se nije razlikovalo po svojim namerama od imperijalističkih sila koje su skoro pobedile u Velikom ratu, i donekle od onih koje su sklopile mir
Srpska vazduhoplovna industrija na sajmu u Londonu
Od Pinka do Er Srbije
Zbog agresije Rusije na Ukrajinu došlo je do nezabeleženih obećanja povećanja i konkretnih povećanja vojnih budžeta. Vojna, odnosno borbena avijacija, bitna je čovečanstvu kako zbog činjenice da se radi o najbitnijem vidu oružanih snaga u modernom ratovanju, tako zbog još važnije činjenice – da najviše tehnologija razvijenih za vojnu upotrebu kad-tad dođe i do civilstva
Nuspojave
Jelek, anterija i Smakovci
Hoće li nam sad, nakon svih ideoloških tabua, patriotskih tabua, religijskih tabua i ostalih koji su nas jahali, čak i izvesni rokenrol bendovi postati “svetinje u koje se ne dira”? Pa, ima li to igđe na svijet?!
Vilijam Bulit i vek američko-ruskog neprijateljstva
Kako je 1917. godine počeo prvi hladni rat
Bulit je boljševičkim pitanjem počeo da se bavi čim je došao u Stejt department. Američki predsednik Vudro Vilson i njegovi saradnici želeli su liberalni svetski poredak, što je svakako značilo svet kojim upravlja bogati i obrazovani Zapad. Za razliku od Vilsona, koji je smatrao boljševike nemačkim špijunima koji žele da potčine Ruse nemačkoj volji, Bulit je predlagao uspostavljanje veza i dijaloga s njima, pošto je sam imao dovoljno imaginacije da je mogao udobno da smesti konzervativce, socijaliste i komuniste u međunarodnu liberalnu paradigmu. Za njega su svi oni bili liberali, ili su imali potencijal da budu
Vimbldon 2022.
Trijumf, uprkos svemu
Osvojivši novi trofej na Vimbldonu, Novak Đoković je na neki način dobio ličnu i sportsku satisfakciju, nakon niza izazova sa kojima se suočavao tokom sezone. Dokazao je i da je neprikosnoven na terenima Ol Ingland klaba, a kuriozitet je da naš teniser na Centralnom terenu Vimbldona nije izgubio meč punih devet godina
Region
Kriza u Severnoj Makedoniji: „Bugarizacija“ ili „evropeizacija“
Skupština Severne Makedonije izjasniće se u četvrtak o francuskom predlogu za početak pregovora sa Evropskom unijom. Sednica se održava u jeku protesta protiv "bugarizacije" Severne Makedonije pod pritiskom EU koji traju već osam dana. Ukoliko sve partije vladajuće većine glasaju „za“ predlog će biti usvojen, ali po cenu mogućih unutrašnjih turbulencija. Ne isključuje se ni raspisivanje vanrednih parlamentarnih izbora
Sećam se
Međunarodni komitet logoraša: Naš dobri esesovac
Zatvorenici koncentracionog logora Buhenvald tajno su osnovali Međunarodni komitet logoraša. Imao je tri glavna zadatka: da spasava komuniste, socijaldemokrate i mlađe i zdravije logoraše koji su imali veće šanse da prežive, da formira „lageršuc“ i organizuje logorske ambulante. Meni je to spasilo život – skinuli se me sa spiska za Aušvic i poslali u radni logor Nideroršl