Novi Sad

22.septembar 2004. Dejan Kožul

Slučaj pretećeg pisma

Niko još nije video živog satanistu a posledice njihovog delovanja svode se na grafite i izgrede pijanih maloletnika. Ipak, policija se ozbiljno bavi pismom koje obećava "crnu misu" i – ljudske žrtve

Kuda ide naša škola

16.septembar 2004. Slobodanka Ast

Sablasno dejstvo kompjutera na prvake…

Ministar prosvete dr Ljiljana Čolić izbacuje iz izborne nastave i predmet Od igračke do računara: "Iz zdravstvenih razloga nije dobro da se deca od sedam godina života zrače putem računara"

Intervju - Pol Oster, pisac

04.avgust 2004. Majkl Vud

Pisac priča o ljudima samoće

Pol Bendžamin Oster spada u red najznačajnijih američkih pisaca današnjice. Rođen je u Njuarku 1947, u Nju Džersiju. Nakon studija na njujorškom Kolumbija univerzitetu, šest meseci provodi kao mornar na jednom tankeru u Meksičkom zalivu, zatim odlazi u Francusku gde živi sledeće četiri godine, prevodi i piše poeziju. Vraća se u Njujork 1974, objavljuje poeziju, prozu i eseje. Godine 1982. objavljuje svoj prvi prozni naslov, esejističko-memoarsku knjigu Otkrivanje samoće. Nakon toga sledi objavljivanje tri novele koje sačinjavaju Njujoršku trilogiju, zahvaljujući kojoj postaje slavan. Sledi još osam romana od kojih je poslednji Proročka noć objavljen početkom ove godine. Objavio je još pet knjiga memoara i eseja, dve zbirke poezije, i realizovao tri filma kao scenarista, koreditelj i reditelj (Dim, Modri u licu, Pandorina kutija). Živi u Bruklinu, Njujork. Oženjen je američkom spisateljicom norveškog porekla Sajri Hustved. Ovaj intervju, koji ekskluzivno objavljujemo, a koji je nedavno dao uglednoj američkoj reviji za književnost "Paris rivju", Pol Oster je ljubazno ustupio "Vremenu" i Ivani Đurić Paunović, svom prevodiocu na srpski.

Pun kufer marketinga

04.avgust 2004. Nadežda Milenković

Svi Marš na Svijetlu

Ovde, čim kažete "Velika Srbija", Hag vam lupi packe

Obrazovanje

02.jun 2004. Slobodanka Ast

Sirota pametna deca

Da li je pod hitno izvedena "reforma reforme" u interesu dece, roditelja, nastavnika i društva

Reforma reforme obrazovanja

19.maj 2004. Zoran Majdin

Trčanje unazad

Direktorka Eksperimentalne osnovne škole "Vladislav Ribnikar" u Beogradu Vesna Fila kaže da je u započetim reformama bilo puno lepih stvari, kao što je učenje stranog jezika od prvog razreda, ali i dosta nedorečenosti, kao i da su reforme bile prebrze: "Reforme školskog sistema su neophodne, tu dileme nema. Problem je što se u reforme prebrzo ušlo, ali i što se prebrzo zaustavljaju. Reforme su bile veliki rez, ovo sada je veliki rez takođe: mnogo je ožiljaka na jednoj generaciji"

Nasilje i mediji

21.april 2004. Maja Grujić

S one strane slobode govora

Ima mnogo istraživača koji veruju da je veza između televizije i nasilja složenija nego što se priznaje. Iako je gledanje nasilja na televiziji povezano s kriminalnim ponašanjem, ono vrlo lako može biti i simptom nekih drugih problema, kao što je npr. nemarnost roditelja

Reforma obrazovanja

31.mart 2004. Slobodanka Ast

Širom zatvorene oči

Ishitrenim izjavama o prekidu, obustavi ili zaustavljanju reforme školama je već naneta ogromna šteta

Pun kufer marketinga

19.novembar 2003. Nadežda Milenković

Ružnija drugarica

Svaka žena treba da se uda

Prosveta

15.oktobar 2003. Biljana Vasić

Preobražaj školskog inspektora

"Od naredne školske godine postojaće savetnici koji će se brinuti o kvalitetu reformisane nastave u celini i predmetni savetnici koji će se fokusirati na kvalitet nastave pojedinačnih predmeta", kaže za "Vreme" dr Harvi Stoker, ekspert za kontrolu nastave

Prosveta

10.septembar 2003. Tamara Skrozza

Ulaz u prostor

Srbija i Crna Gora potpisaće 18. septembra Bolonjsku deklaraciju, dokument čiji je cilj usklađivanje visokoškolskog obrazovanja sa potrebama evropskog tržišta. Prilično radikalne promene za mnoge će biti bolne, ali čak i takva budućnost skoro je ružičasta u poređenju sa ne tako davnom prošlošću ovdašnjih fakulteta