U oblastima energetike i klimatske politike, transporta, tehnologija, kritičnih materijala i sirovina, proizvodnji hrane, migracijama i upravljanju granicama nalazi se prostor u kome nečlanice mogu u punoj meri da se integrišu u politike i mehanizme Evropske unije
Ko je slušao zajedničku konferenciju za medije Aleksandra Vučića, Olafa Šolca i Maroša Šefčoviča zaista bi mogao da poveruje da je rudarenje litujuma nešto što je istorijska šansa za Srbiju. Što se garancija za očuvanje životne sredine tiče – svodi se na to da će garant biti trenutni predsednik Srbije
Mi zaista jesmo kolonija, naravno, primerena ekonomskom neokolonijalizmu. I mislim da je to počelo već osamdesetih. Pored naše kleptokratske elite, tu je kapital sa svih strana – od onih direktnih sa istoka i zapada, do onog kojem se u kafkijanskom svetskom finansijskom sistemu često i ne zna pravi vlasnik. Uvek mi je zabavno kada neko iz razvijenijih zemalja kritikuje tzv. poslovni ambijent, naročito po pitanju korupcije i pitam se – pa čekaj, zar sve te kompanije ne sklapaju poslove upravo sa korumpiranom elitom u tim polurazvijenim zemljama sveta? A te kompradroske elite pripremaju zakonodavni i antiradnički ambijent koji pogoduje tom tipu ekonomije. Mislim da Srbiji nedostaje jaka autentična levica, dovoljno nacionalno osvešćena, ali socijalno orijentisana, sa realnim geopolitičkim pregledom na stvari
Jedna od teza koje se često čuju glasi: Vučić nikada ne bi osvojio svevlast i godinama radio šta mu padne na pamet da se u Srbiji nije zbila tzv. izdaja elita, enormne konfiguracije. Šta to znači? Predstavnici raznoraznih elita stavili su svoje lične ili grupne interese daleko iznad interesa građana i zajednice. A ti interesi, u ovom slučaju, ne samo da su različiti nego su potpuno suprotstavljeni. Narodski rečeno, Vučić je igrao na pohlepu i nije pogrešio
Veliki deo razloga za razvoj “Arijane 6” leži u činjenici da Evropska unija želi da bude nezavisna kada je pristup kosmosu u pitanju. Problem je u tome što su se stvari u poslednjih deset godina drastično promenile: nekad su se rakete pravile kao dokaz nacionalnog prestiža i suvereniteta, danas ih prave da bi pomoću njih pravili pare. Ostaje da se vidi ko će na tržištu biti uspešniji jer se trenutno i “SpaceX” i ESA hvale činjenicom da su im knjige rezervacija prepune.
“Po gradovima bivše Jugoslavije je sve više kulturnih događaja u kojima NOB postaje simbol nacionalne borbe za oslobođenje (Srba, Hrvata, Slovenaca, Crnogoraca itd.), dok se njegovi revolucionarni i jugoslavenski aspekti potpuno brišu. Istovremeno, antifašizam postaje prazna kategorija u stranačkim obračunima, reč kojom se potkusurivaju politički protivnici”
Nekada su tu boravili Elizabet Tejlor i Ričard Barton, Sofija Loren, Kirk Daglas, Bobi Fišer i Tito i Jovanka. Ovo ostrvo je ugostilo i porodicu Bekam, a na njemu se venčao Novak Đoković. Ipak, četiri godine zaredom, čuveno odmaralište „Sveti Stefan“ u Crnoj Gori je zakatančeno
Nedavno izdanje priče o Servantesovom plemiću iz Manče, osim o ovom braniocu potčinjenih i slobodne volje, govori i o veštini prevođenja klasičnog dela svetske literature. Prevodilac je Alreksandra Mančić
„Egzit“ je obeležilo nezadovoljstvo Novosađana zbog smeća koje ostaje posle svakog festivala. Posebnu ljutnju je izazvao snimak mladića koji skidaju kese za đubre i bacaju ih u Dunav
"Tiho mesto: Dan prvi", scenario i režija Majkl Sarnoski, je jedan od onih retkih slučajeva kada je treći film iz serijala najbolji. Dan prvi uspešno parira izvorniku, u nekim aspektima ga čak i nadmašuje, a uspeh ovog filma širom otvara vrata za nove nastavke
Hejli Velč, poznatija kao „Hawk Tuah“ devojka, za samo nekoliko nedelja je postala internet senzacija. Jedna rečenica je učinila 21-godišnjakinju poznatom, te ona sada potpisuje ugovore sa menadžerskim kućama, prodaje svoje kačkete i već ima preko milion pratilaca na društvenim mrežama
Na Festivalu odmetnika u svojoj 82. i ovog leta peva nekadašnji “glas generacije”, “nadbiskup haosa”, “Breht iz džuboksa”, spoj dečaka i bitnika, Haklberi Fina i levičarskog patrijarha Vudija Gatrija čija gitara ubija fašiste. Tvorac mita o sebi i uporni rušilac svog prethodnog imidža, Bob Dilan je uzalud bežao od svojih protesnih pesama, “Hard Rain Is Gonna Fall”, “Blowin’ in the Wind”, “The Times They Are a-Changin”. Aktuelne su i u današnje vreme, koje je podjednako iracionalno kao ono u njegovoj mladosti. Ali šta to vredi kad Tejlor Svift kaže: “Ti nisi Dilan Tomas, ja nisam Peti Smit. To nije Čelzi hotel. Mi smo moderni idioti...”
