Fudbal - Petnaest godina od utakmice Jugoslavija - Argentina

30.jun 2005. Božo Koprivica

Stoleće posle stoleća nara

Bila je to najlepša utakmica na Svetskom prvenstvu. Firenca, 30 jun 1990.

Iskušenja evropske unije

16.jun 2005. Duška Anastasijević

Najava „ledenog doba“

U podelama i svađama oko novca, proširenje će bar neko vreme biti tabu

Mundijal 2006

01.jun 2005. Vladimir Stanković

„Petlja“ – uspeh

Opšte je uverenje da će u slučaju pobede nad subotnjim rivalom reprezentacija Srbije i Crne Gore obezbediti učešće na šampionatu sveta iduće godine

Španija

25.maj 2005. Vladimir Stanković

ETA – ostav oružja

Uz podršku svih parlamentarnih stranaka, osim Narodne partije, premijer Hoze Luis Sapatero i PSOE predložili su razgovor sa baskijskom separatističkom organizacijom uz uslov da obustavi sve terorističke aktivnosti

Istraživanje - budućnost železnice

18.maj 2005. Jelena Čarnaus, Slađana Ilić, Željko NaićKoordinator istraživanja: Aleksandar Ćirić

Preudešavanje gvozdenog konja

Samohrana majka Država ne može više hraniti svoju glomaznu kći Železnicu, tako da ova konačno mora sama da se otisne u svet, ma koliko joj to bilo teško

Intervju - Dragoljub Vukadinović, bivši generalni direktor i novi predsednik Upravnog odbora Grupe Metalac

13.april 2005. Miša Brkić

Fabrika sa hiljadu milionera

Ne pamti se u Srbiji kad je jedan direktor mirno otišao sa funkcije kao što je to uradio Vukadinović posle 16 godina direktorovanja. Poslovna filozofija čoveka koji je podržavao Antu Markovića svodi se na rečenicu: Nema barijera u Evropskoj uniji, nego u našim glavama

Knjige - "Život H. L. Borhesa" Džemsa Vudala

09.mart 2005. Božo Koprivica

Don Horhe i Bjanka

U izdanju Gradca nedavno je objavljena biografska knjiga Džemsa Vudala Život H. L. Borhesa. Na kraju Vudalove knjige je album fotografija – Borhesov život kao u kinematografu. Među fotografijama je i jedna piščeva sa Bjankom Džeger

33. FEST

23.februar 2005. Ivan Jević

Tuce zanimljivih filmova

Od 25. februara do 6. marta u Beogradu biće održan 33. FEST, na kome će biti prikazano 72 filmska ostvarenja. Kao što ste već navikli, "Vreme" vam donosi mali pregled potencijalnih festivalskih hitova. Svaki ovakav unapred dat pregled nužno je pomalo nasumičan. Festivalski biseri često se nalaze tamo gde ih ne očekujete. Čisto da znate da pare ne vraćamo

Dizajn u Srbiji - Pet događaja koji su obeležili 2004

03.februar 2005. Robert Matić

Mediteranski, ali bez vespi

Priličan broj globalno najznačajnijih imena kada je reč o dizajnu, advertajzingu i brendingu boravila su kod nas u drugoj polovini 2004, postavivši tako glavni grad Srbije na mapu svetskih metropola

Španija

15.decembar 2004. Vladimir Stanković

„Saslušavanje“ premijera

Deset sati Hosea Marije Asnara i gotovo 15 Hosea Luisa Sapatera pred Parlamentarnom komisijom koja ispituje atentat od 11. marta u Madridu više govore o funkcionisanju pravne države nego o samom terorističkom aktu

Manje poznata Libija

28.oktobar 2004. Momir Turudić

Povratak otpisane

Pod uticajem priča o režimu, dolazeći u Libiju očekujete da sretnete preplašene ljude koji o spoljašnjem svetu malo znaju. Međutim, Libijci su neverovatno otvoreni, srdačni i gostoljubivi, broj novih prijatelja sigurno će premašiti kapacitete vašeg slobodnog vremena

Nobelova nagrada za ekonomiju

28.oktobar 2004. Pavle Petrović, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu

Dobro tempiranje

Da li centralna banka ima podsticaj da unapred proklamovanu politiku niske inflacije, koja je za nju i privredu najbolja, u sledećem periodu napusti kako bi ostvarila kartkoročni porast zaposlenosti? Šta opredeljuje usporavanje, odnosno ubrzavanje privredne aktivnosti: šokovi na strani ponude, na primer rast troškova radne snage i osnovnih sirovina (nafte), tehnološki napredak itd., ili promene ukupne tražnje? Odgovarajući na prethodna pitanja u radovima iz 1977. i 1982, Fin Kidland (Finn Kydland) i Edvard Preskot (Edward Prescot) su ove godine dobili Nobelovu nagrada za ekonomske nauke. Oni su dali dva važna doprinosa ekonomskim istraživanjima: definisali su problem vremenske konzistentnosti ekonomske politike i formulisali teoriju realnih poslovnih ciklusa kao objašnjenje za privredna kolebanja. Oba doprinosa su otvorila široke avenije istraživanjâ koja traju do današnjih dana. Zbog ogromnog realnog uticaja na formiranje i reformu institucija ekonomske politike, razmotrićemo samo njihov prvi doprinos: problem vremenske konzistentnosti ekonomske politike