Intervju – Vesna Rakić Vodinelić
Vlast ovde niko ne kontroliše
"Smatraju da su nedodirljivi, da su na takvom mestu gde je jedino važno da ih štiti onaj koji je najmoćniji među njima. A njegovu zaštitu uživaju bestidnim ulagivanjem i povlađivanjem"
"Smatraju da su nedodirljivi, da su na takvom mestu gde je jedino važno da ih štiti onaj koji je najmoćniji među njima. A njegovu zaštitu uživaju bestidnim ulagivanjem i povlađivanjem"
Valjalo bi jednom i ovde naučiti lekciju da se svaka velika, sistemska laž plaća, pre ili kasnije
Poslednjih dvadesetak godina Ljubiša Samardžić je na hrvatskoj i slovenačkoj granici, uz osmeh, samo mahao policajcima ne pokazujući nikakav lični dokument i ostajući dosledan uverenju da mu za takva putovanja pasoš nikada nije ni trebao
Odluka Arbitražnog suda po kojoj je Srbija dužna da plati grčkoj kompaniji Mitilineos oko 40 miliona dolara na ime starih dugova nije uzbudila ni vladu ni ministre pojedinačno, jer je slučaj predstavljen kao brljotina onih od pre, sa kojima se ova vlada hrabro nosi za dobrobit cele nacije
"Opisujući jedno, u nekim segmentima sasvim sigurno slobodnije vrijeme, pokušavam čitatelja suočiti ne samo s prošlošću o kojoj čita nego i sa sadašnjošću koju živi. Pokušavam u tekstu implicite postaviti pitanje: ‘Vidiš kako su onda bili slobodni i otvoreni. Pa je li to moguće?’"
Naslov i struktura Avramovićeve knjige obećavaju ozbiljnu studiju, ali dobijamo samo jako lošu publicistiku, ostrašćenu, aljkavu, neznalačku i nepismenu
Uprkos svim pričama o vodećoj ulozi u razvoju regionalne saradnje, Srbija je u zavadi sa gotovo svim svojim susedima
"Čudi me da se neko od kolega nije ranije pozabavio tom temom, jer sada, kada je sve propalo, možemo da se opustimo, premotamo film unazad i zamislimo šta bi bilo da se Jugoslavija nije raspala"
Kako i zašto je došlo do brisanja vrednosti društvene solidarnosti, i šta možemo da uradimo da ih ponovo uspostavimo na suštinski, a ne samo nominalan način – pitanja su koja otvara izložba "Tito u Africi"
Početkom pedesetih godina bio sam prvi put posle rata u Nemačkoj. Nije mi bilo žao do temelja razrušenih gradova, osećao sam se kao pobednik, ali nisam likovao. Upoznao sam tada mnoge nemačke pisce, između ostalog i Gintera Vajzenborna koji je bio član sovjetske špijunske organizacije u Berlinu, koju je Gestapo nazivao "Crveni orkestar". Mogao sam da upoznam i Tomasa Mana, ali sam to odbio. Ne umem danas da objasnim zašto, valjda sam se uplašio tako velikog pisca
Ne gubi Tito ulice i trgove po Srbiji i Hrvatskoj ni kao "vođa antifašističkog otpora" ni kao "komunistički diktator", nego kao predsednik i stvaralac federativne Jugoslavije
"Znate, to vam je ona priča o jogurtu: ako u trgovini vidite srpski i američki jogurt, vi ćete kupiti američki iako je skuplji i neko je pljunuo u njega. Tako je i sa literaturom. Kao da je knjiga iz Čakovca ili Valjeva lošija od one iz Bruklina"