U Beogradu se nedavno pojavio servis CarGo, alternativa uobičajenom taksi prevozu i replika globalno rasprostranjene i kontroverzne kompanije Uber. Priča o Uberu dobra je ilustracija šta se može desiti kad mala kompanija prebrzo preraste u veliku i kako joj zbog toga strada reputacija
Sedam država za 22 dana, stotinak novih poznanika iz Srbije i zemalja regiona, nekoliko stotina prepešačenih kilometara, nekoliko hiljada kilometara pređenih vozom, prolazak kroz Orbanov "zid", fotografisanje kraj ostataka Berlinskog, 687 stepenika bliže nebu i pogled na čitav Pariz sa Ajfelove kule, Barselona na dlanu ispod parka Guelj... Tako je ukratko izgledalo ovo leto iz moje perspektive zahvaljujući konkursu "Putujemo u Evropu" (umesto "u", lepše bi zvučao predlog "po" jer smo i mi deo te Evrope)
"Država kroz socijalne programe daje veliki novac koji ide u kompanije, a u njima su predstavnici vladajuće stranke. Ne možemo da kažemo da država zapostavlja Vranje, ali ona pomaže nešto što je u kontroli mehanizama vladajuće strukture. Ipak, uz podršku međunarodnih partnera uradili smo brojne projekte, a novac od države dobijamo minimalno ili ga ne dobijemo uopšte"
U organizaciji nedeljnika "Vreme" i Fondacije "Fridrih Ebert" u sredu 17. juna održan je okrugli sto pod nazivom „Srpsko-nemački odnosi iz ugla medija". Bilo je reči o istorijskim predrasudama, pozitivnim i negativnim stereotipima koji olakšavaju snalaženje u haotičnoj stvarnosti, o medijima koji kreiraju stvarnost, manjku dopisnika, ljubavi među narodima i iskrenosti, Kosovu, o tome ko je u srpskoj politici najbolji nemački đak i da odnosi između dve zemlje i dva naroda ne mogu da se poboljšaju samo na osnovu ekonomskih odnosa i novca koji Nemačka daje ili nemačke firme ulažu u Srbiju
Naš prostor nije u fokusu interesovanja SAD kao što je bio devedesetih godina – i to je činjenica. Taj vakuum sada popunjavaju i interesi drugih država, Turske, Ruske Federacije, pojačana je uloga Nemačke. Ukrajina je bila okidač da se SAD ponovo angažuju u našem regionu. Jedino one kao velika sila mogu delatno da primire te igrače koji nose konfliktni potencijal, u ovom slučaju mislim na albanski faktor
Rezultati istraživanja javnog mnjenja Nove srpske političke misli (NSPM) bili su glavna tema sedamnaeste emisije "Zumiranja" pod nazivom "Kuda ide Srbija?". Sa urednikom NSPM-a Đorđem Vukadinovićem, sociologom Jovom Bakićem i pokrajinskim sekretarom za međunarodnu saradnju i lokalni razvoj Branislavom Bugarskim, razgovarao je odgovorni urednik "Vremena" Filip Švarm
Suočavanje sa prošlošću, nesuglasice oko uloge partizana i četnika u Drugom svetskom ratu, opasnost neofašizma u Evropi, primena nemačkog modela prevazilaženja prošlosti na druge narode koji sa sobom nose teret ratnih zločina neke su od tema o kojima je bilo reči na tribini koju su povodom Dana pobede u Drugom svetskom ratu 9. maja organizovali forum ZFD i nedeljnik "Vreme". O ovim i drugim pitanjima razgovarali su Ivan Ivanji, pisac, logoraš u koncentracionim logorima Aušvic i Buhenvald, Stjepan Mesić, bivši predsednik Hrvatske, prof. Dragoljub Mićunović, bivši predsednik Skupštine Srbije i Crne Gore, prof. Volkhard Knige, istoričar i direktor Memorijalnog centra Buhenvald, i dr Predrag Marković, istoričar. Tribinu je moderirao Filip Švarm, odgovorni urednik nedeljnika "Vreme"
"Još nismo dovoljno naučili da je zalaganje za sopstvene interese ili interese klijenta apsolutno legalno. Ovde se takve stvari malo teže prepoznaju i primenjuju, pa bi zakonska regulativa dala snažan podsticaj i, pre svega, pravno uredila tu oblast"
"Podržimo projekat koji će Beograd svrstati u najlepše svetske metropole. Podržimo volju da se u našoj zemlji konačno nešto pokrene. Ja želim Beograd na vodi, a ti?", pisalo je u informacijama o najavljenom događaju
Od 11 studentskih domova, koliko ih je u sastavu Studentskog centra Beograd, sedam nosi nazive po nekoj ličnosti. Većina domova je zadržala nazive koje je dobila u vreme SFRJ, a nekima je, poput nekadašnjeg doma "Ivo Lola Ribar", vraćeno staro ime ("Kralj Aleksandar I"). Studenti ih i dalje zovu po višedecenijskim nadimcima – Lola, Penezić, Vera, Rifat, Patris, Mika, ali većina njihovih današnjih stanara ne zna ko su bili ti ljudi i čime su zaslužili da domovi u kojim žive nose njihova imena
O "Beogradu na vodi" se priča od 2012. godine. Čitajući vesti na ovu temu, stiče se utisak da domaći političari i arapski investitori ne znaju o čemu tačno govore. Sledi kratak izbor kontradiktornosti
