Godinu dana nakon što su zemlje evrozone i Međunarodni monetarni fond masivnim finansijskim kreditima spasili Grčku od bankrotstva, zemlja se izgleda vratila na početak priče: ponovo joj je potreban pojas za spasavanje
Nacrt Zakona o finansiranju političkih aktivnosti je ispisan, pre svega, iz potrebe za transparentnim finansiranjem i radom političkih stranaka, kao jedna od brana za suzbijanje i sprečavanje korupcije. Prema oceni poznavalaca, postojeća zakonska regulativa ima toliko mana i nedostataka da onemogućava kvalitetan i jednakopravan rad stranaka i otvara polje za sistemsku korupciju i nelegalni transfer novca sa privatnih ili korporacijskih računa, a novi zakon, kako kažu predlagači, trebalo bi takvu situaciju koliko-toliko da dovede u red
Štrajk glađu i žeđu Tomislava Nikolića, političke konfrontacije pod kontrolom. Nikolić na infuziji, Srbija "na čekanju"
Tadić najavio izbore "posle Brisela"; Đelić – odlučivanje Evropske komisije o kandidaturi za 12. oktobar, naprednjaci ne odustaju da 16. aprila zakucaju na odškrinuta izborna vrata: stiropor 190 dinara po kvadratu, aprilska temperatura 5,9-15,9º C...
U javnosti se često prenebregavaju ekonomska i društvena komponenta obrazovanja onih koji nisu "na vreme" završili svoje škole, pa se učenje u odraslom dobu tretira kao lični interes. Evropska komisija je upravo nedostatak kvalifikovane radne snage navela kao problem razvoja privrede i stranih ulaganja u Srbiju. Projektom "Druga šansa" odrasli se ponovo vraćaju u školske klupe
"Zamislite da sa grupom prijatelja delite kuću. Smatrate da je dobro da stvari obavljate zajedno (kuvanje, žurke, odlazak na odmor…), ali ste ustanovili pravilo da se ništa ne preduzima bez pristanka svih ukućana. Nakon nekog vremena shvatite da, mada su stvari koje radite uspešne, ne činite baš mnogo toga, jer je teško postići saglasnost svih… Ubrzo zaključujete da bi vam, dugoročno gledano, bilo bolje da neke stvari ipak uradite, iako se sa njima slaže samo većina." Ovako se u Evropskom dnevniku objašnjava promena glasanja u institucijama EU, od prvobitne "stroge jednoglasnosti" na većinsko odlučivanje
Prema podacima Eurostata, u Evropskoj uniji školu tokom srednjeg obrazovanja napušta oko 14,4 odsto mladih od 18 do 24 godine. Svaki peti petnaestogodišnjak u Evropi ima problema sa čitanjem i pisanjem na nivou koji je potreban za dobijanje posla
Ne samo da nemamo zakone o zaštiti podataka u nekim izuzetno važnim oblastima, nego se i neki novi zakoni mogu nazvati kontroverznim
