I posle Bregzita u institucijama Evropske unije nastaviće da se koristi engleski kao lingua franca, samo što neće biti Britanaca da im kažu da govore pogrešno. Borba za ravnopravnost jezika unutar EU nalikuje borbi za nacionalni identitet i ravnopravnost malih zemalja. Kao što ni za šta u EU ne postoji jednostavno rešenje, tako se i "jezičko pitanje" nakon Bregzita prilično iskomplikovalo
Navodno je šest haubica NORA u upotrebi u Vojsci Srbije, kao i šest borbenih oklopnih točkaša "Lazar". Ali prema onom što se videlo u Nikincima, očigledno je da su još u vlasništvu SDPR-a, jer posade nisu činila vojnici, već zaposleni u tom javnom preduzeću. Zašto je tako, razlog je vrlo prost – NORA i "Lazar" nisu dobili verifikaciju Tehničkog opitnog centra, pa niko u Vojsci nije smeo da potpiše naredbu da se ta sredstva upotrebe. Mada su formalno stigli kao donacija, Ministarstvo odbrane je u zamenu poklonilo SDPR-u kasarnu "Jakub Kuburović" u Zemunu
Vrhovi službi sada služe produženju lične i kriminalne vlasti. Zloupotreba službi nikad nije jednostrana, trenutnu korist za sebe izvlače obe strane. Štetu trpi nacionalna bezbednost i svako od nas
U neprestanoj borbi za egzistenciju ili pravdu zaboravimo ili nemamo strpljenja da zastanemo i pogledamo prirodu i ogledamo se u njoj. Podsetila me je na to pesma Bertolda Brehta "Rođenim posle nas" koju sam nedavno ponovo pročitao. Ne radi se tu samo o prirodi, već o svemu onome što propuštamo, a što je možda vrednije od onoga što činimo, na šta smo prinuđeni ili mislimo da moramo da uradimo. Iz vizure mojih devedeset godina to postaje bolno jasno
Kako izbori, dakle demokratska tekovina, prouzrokuju masakr i kako objasniti desetogodišnjaku zašto se to desilo
Filmski centar Srbije ne želi da gledate sat i po ili dva filma 2020. Možda zato što već postoji besplatna dvadesetčetvoročasovna verzija
Najavljeno rušenje nelegalnog objekta na Pančićevom vrhu nije obavljeno zato što je neko u policiji znao da će se u utorak ujutro na toj lokaciji okupiti neki "momci" koji valjda "neće dati" da se zakon države Srbije sprovede
Vratimo u čitav društveni život pravu vrednost antropologije, a posebno filozofije i istorije. U čitavoj našoj široj regiji bolujemo od parcijalne, selektivne istoriografije. Svetije su nam granice prošlih konflikata od perspektiva budućeg jedinstva, sinergije i nade. Stranačka politika ima prevlast nad politikom, to jest brigom za opšte dobro. Toj shemi podvrgavaju se i mnogi mediji
Zemunski Prolaz preimenovan je u Ulicu Teodora Hercla. Ko je bio čovek koji slovi za idejnog tvorca jevrejske države, koji je prvi o Jevrejima počeo da razmišlja kao o naciji, austrijski novinar čiji je otac rođen u Zemunu, po čijem romanu je nazvan Tel Aviv
