Valjevo - spaljivanje humanitarne pomoći

17.april 2002. Dragan Todorović

Satanista Santana

Preko hiljadu majica, koje su u organizaciji Udruženja pravoslavne pomoći iz Londona stigle u valjevski Dom za nezbrinutu decu, komisijski spaljeno. Zašto, zato što su likovi na njima zubati i rogati, a poruke, tipa "Nevinost ne obavezuje", satanističke

Protesti seljaka: Srbija na blokiranom putu

04.april 2002. Dragan Todorović

Iscrpljeni k’o koštica

Mačvanski seljaci, sve zbog penzionog doprinosa, dve nedelje držali blokadu puteva, a kad je stvar počela da se širi, primio ih i dogovorio se s njima premijer Đinđić, pa su blokade ukinute do sledeće blokade

Gerhard Burbah, ekspert za železnice

29.mart 2002. Đ. B

Brzi promašaji Srbije

"Mnogi ljudi gotovo da i nisu svesni činjenice da ništa nemamo, sem koridora, osim otkupljene zemlje. Ne možemo nešto popravljati – već gotovo sve moramo potpuno nanovo graditi, a prethodno čak moramo i uklanjati ne samo šine nego i podlogu starih pruga, a, naravno, moramo uklanjati i stare donje i gornje kadrovske postroje u železničkoj direkciji"

Povlen - ministarska kućica na vrh brda

20.mart 2002. Dragan Todorović

Kafa bez ministra

Kad god je bilo biti ili ne biti, radilo se o ličnom ili nacionalnom izboru, Mihajlović se, kao dokazani ljubitelj netaknute prirode, povlačio na planinu da sa ekspertima od poverenja produma šta mu je, ili šta nam je, činiti

Policija, mafija i politika

13.mart 2002. Miloš Vasić

Ministar na službenom odmoru

Dušan Mihajlović uvredio se prošle srede na Zorana Đinđića i otišao u Valjevo da se izduva. Odmah su krenule priče o: ostavci, bežanju od opasnih zadataka, zakulisnim radnjama, korupciji, izdaji i intrigama na liniji DS-DSS. Da je Zoran Đinđić malo bolje pročitao ono što su mu gurnuli pod nos, cele ove uzbune i drame možda ne bi ni bilo

Diplomati i vojnici - Ratna pisma 1913-1916. (3)

07.mart 2002. Priredio: Darko Garić

Do sada nepoznata prepiska Živojina Mišića

Do sada nepoznata prepiska Živojina Mišića (1855-1921) sa Stevanom Ilićem, saborcem i prijateljem, pada u godine 1915. i 1916. Vojvoda Mišić, oboleo posle prelaska Albanije, ponovo je u nekoj vrsti izolacije. Prvi put je penzionisan 1904, zbog sumnje da je nesklon zaverenicima atentatorima na kralja Aleksandra Obrenovića. Na zahtev vojvode Radomira Putnika aktiviran je 1909, da bi posle Kumanovske bitke 1912. bio unapre?en u čin generala – i penzionisan već naredne godine. Ponovo je aktiviran pred početak Prvog svetskog rata. Na sopstveni zahtev dobio je komandu nad praktično potučenom Prvom armijom, da bi s njom izveo preokret i izvojevao pobedu u Kolubarskoj bici, posle koje je unapre?en u čin vojvode. Protivio se ideji povlačenja preko Albanije. Energično je vodio srpske trupe u proboju Solunskog fronta 1918, što je izazvalo kapitulaciju Bugarske; nastavio je prodor u Srbiju uprkos protivljenju savezničkih komandanata i kod Niša potukao brojno nadmoćnu nemačku 11. armiju, što je izazvalo definitivni slom otpora Centralnih sila na Balkanu.

Diplomati i vojnici: Ratna pisma 1913-1916 (2)

28.februar 2002. Priredio: Darko Garić

Sudbina o koncu

Neočekivano brz i veliki ratni uspeh protiv Turske doprinosi da među balkanskim saveznicima u prvi plan izbiju pitanja teritorijalnih pretenzija i međusobnog razgraničenja na osvojenim (oslobođenim) teritorijama. Nikola Pašić nastoji da obezbedi čvrstu podršku Rumunije u srpsko-bugarskom sporu oko Makedonije

Ljubomir Pjevčević - pesnik i pesnikinji rod

14.februar 2002. Dragan Todorović

Hvala braći na pomoći

Ljubomir je, prezime mu kaže, p(j)esnik. Posle pauze, za tri godine, napis’o 2400 pesama, od svake teme i za svaku priliku. Hiljadu ih ima u glavi, govori na otvorenom i zatvorenom, na trgovima, mitinzima, akademijama, proslavama, a kad mu se prohte, i u ambasadama