Jadranka s Balkana ne samo da je otišla na vreme, nego se i sačuvala, s očima izvan svakog zla. Njena uzdržana priroda omogućila je da pomogne, ali ne i da tim povodom postane vidljiva/dohvatljiva. Tako je i mogla da nam se vrati neoštećena, kao etalon, rođaka emigrirala na vreme čijem se zdravlju i raspoloženju čudimo mi prerano istrošeni
Tomislav Nikolić, zamenik predsednika SRS-a ("Kurir"")
Različita mišljenja o krupnim pitanjima prouzrokovala su do sada mnoga cepanja Demokratske stranke, a umela su i da dovedu do promene njenog prvog čoveka. Šta bi mogla biti posledica aktuelnog neslaganja dve grupacije, kolokvijalno obeležene kao "dvorjani" i "stranka"
Stanko Subotić Cane uhapšen je krajem aprila u Moskvi, a po našoj poternici, što celoj priči daje nove dimenzije. Po svemu sudeći, izručenje je neminovno – ako je naš sud dostavio potrebnu i ubedljivu dokumentaciju u utorak; pitanje je samo koliko bi to moglo da traje. A kad se Cane Subotić pojavi pred sudom, moguća su razna iznenađenja
Od 3. do 10. aprila 1948. godine prikazane su tri premijere u novootvorenom Jugoslovenskom dramskom pozorištu: Kralj Betajnove, Ujka Vanja i Ribarske svađe, sve u režiji Bojana Stupice. Tako je počelo
Da Srpska i Crnogorska pravoslavna crkva jedna drugoj ne prete više praznom puškom, potvrdila je Uprava za nekretnine čija je cetinjska filijala Mitropoliji crnogorsko-primorskoj oduzela vlasništvo nad crkvenim zemljištem i zgradama u prestonici
Ćutao je sa mnom kao da sam Aco Tomić. Kad je izbila ponoć, uzdahnuo je, prvi put, i počeo: "Oče, noćas sam doživeo prosvetljenje!"
Ne volim crno-beli pogled na svet, jer ne verujem da on može da bude istinit. Ne volim ili-ili situacije, iako se ponekad u njima nalazimo. Srbija se, inače, i sada nalazi u jednoj ili-ili situaciji, a te situacije mogu da nas postave pred jedan drugi paradoks: paradoks "što bolje, to gore". Osećam da u našem društvu ima dosta ljudi koji su kritični prema onome u čemu živimo, a da negde u malom mozgu imaju taj stav da je "što gore, to bolje". Na taj način oni zapravo potvrđuju da je njihova teza tačna, odnosno da je Srbija mračna, blatnjava, prljava, neljudska, da je u stvari osuđena na propast i da treba da propadne
Šešeljeva (radikalska) logika u odnosu na Tribunal je neka vrsta oksimorona: nebrojeno puta su izjavili da on odlazi u Hag da bi taj tribunal porazio, i da su u njegovu pobedu ubeđeni. Istovremeno, bar toliko puta su ponovili i da je Tribunal srbožderski, antisrpski i da u njemu pravde za Srbe nema. Ostaje pitanje kako u takvim okolnostima Šešelj namerava samo svojom pameću da do pobede dođe
