Na ulazu u Suboticu, u zapuštenoj ciglani, grejući se oko vatre, poslednje dane u Srbiji provode migranti sa Bliskog i Srednjeg istoka i severa Afrike. Slabo obučeni, gladni i žedni, čekaju pogodan trenutak da šmugnu preko mađarske granice i naprave jedan korak ka Zapadu gde ih, veruju, čeka bolji život. Jedini ko o njima svakodnevno brine je Tibor Varga, humanitarac i protestantski sveštenik
Izveštaj Komiteta američkog Senata o metodama ispitivanja osumnjičenih za terorizam koje je sprovodila CIA ustalasao je javnost širom sveta. Prema izveštaju, te metode su bile brutalnije nego što je CIA ikada priznala, a detalje je krila od Bele kuće i javnosti
Dunu truba, bi himna, najviše rukovodstvo, na čelu sa Predsednik sa vojvoda držanje, se isprsi, ministar Vulin, stade u raskoračni zatvorene oči pozdrav suncu stav, završi se himna, svi se prekrstiše, minister Aleksandar jok
Na današnji dan, 11. decembra 1946. godine, osnovan je UNICEF, međunarodna organizacija čija je misija zaštita prava deteta. Svojim programima pomaže deci u 190 zemalja sveta, a programi su prilagođeni potrebama svake od njih. UNICEF u Srbiji je, na primer, usredsređen na socijalnu inkluziju kao bitan problem našeg društva
"Skerlić je tvrdio da ovde vlada slovenska melanholija na koju je legao orijentalni fatalizam. Od te ubitačne kombinacije, svake godine izgubimo po 30.000 ljudi koji odlaze u svet. Mi smo nacija u rasejanju. Pola nas je ovde, a pola rasuto po svetu. Na putu ka nebeskoj Srbiji, zaglavili smo se kao konobari u Bonu ili stjuardi u Abu Dabiju. Što bi rekao Branko Miljković: naša budućnost premeštena je iza nas"
Nakon nastupa u Africi, Južnoj Americi i u zemljama BRIKS-a, Kina i u istočnoj Evropi pažljivo odmerava svoje dugoročne strateške projekcije
"Nedavno sam razgovarala sa policijskim službenicima iz Kanjiže koji su se prisećali 2008. i 2009. godine kada je bilo prilično neobično videti Avganistanca ili Pakistanca u njihovom mestu. Sada je neobično ako ih ne vide svaki dan. Do 1. decembra u Srbiji je azil zatražilo 13.052 osobe. Broj onih koji nisu tražili azil, nego su samo prošli kroz Srbiju, gotovo je nemoguće utvrditi"
Trebalo je preko dvadeset godina da budu pohapšeni preostali učesnici gnusnog zločina u Štrpcima i kasnije u Višegradu, kada je 20 građana SR Jugoslavije oteto iz voza Beograd–Bar, odvedeno u okolinu Višegrada, tamo prvo opljačkano i pretučeno, a zatim hladnokrvno pobijeno i bačeno u Drinu. Toliki protok vremena dugujemo pre svega strahu, ali i opstrukciji policije i pravosuđa u SR Jugoslaviji, a zatim u Srbiji i u Crnoj Gori. Ta bi sramota trebalo da bude konačno oprana sa državnih organa, ali to žrtve neće vratiti. One koji su sprečavali otkrivanje počinilaca ništa oprati ne može, jer su – očigledno – smatrali da je ubijanje Muslimana normalno i poželjno
"Znamo kolika je bila cena da se položi javnobeležnički ispit i znamo kolika je bila ‘upisnina’ – 100.000 evra da dobijete javnobeležničku kancelariju, ili da platite pola, a da pola plaćate iz prihoda. To je razlog što samo dvojica knjigovođa rade knjige svim notarima u Beogradu, da bi ih kontrolisali"
