Večerašnji protest u Novom Sadu je odgovor građana na nasilje ljudi iz kriminalnog miljea koji su prošlog četvrtka čuvali odbornike Gradske skupštine. Na protest pozivaju nevladina udruženja okupljena oko kampa „Šodroš survivor“ i poznate ličnosti, a istovremeno, vlast ih poziva na kontraprotest
Pošto gradonačelnik Beograda “zna” da je Ratko Mladić branio srpski narod po Bosni i sprečio njegov pogrom mogao bi da pokrene inicijativu da konačno dobije Bulevar u Beogradu, ili bar neko sokače na Dedinju, što se Aleksandar Vučić nije usudio otkada je došao na svekoliku vlast
Ako zakoni i društvene norme ne vrede za one koji bi trebalo da ih sprovode, zbog čega moraju da važe za bilo koga drugog; ako ljudi poput Slobodana Milenkovića ili Aleksandra Obradovića – uzbunjivača iz Krušika – izvlače deblji kraj, čemu poštenje i moral
Zašto se zabrana Vučiću da poseti Jasenovac pretvorila u otužni cirkus? Zbog čega su krvave godine dvadesetog stoleća postale sredstvo za homogenizaciju biračkog tela? I dokle se otišlo u opskurnoj banalnosti nacionalizma
Kada je treći put Milenković ušao u zgradu Palate pravde, sudska straža uputila ga je u podrum, a tamo ga je čekala tužiteljka Željka Nikolaidis. Svoju kancelariju zamenila je dežuranom pored pritvorskih ćelija – inače, tu se saslušavaju uhapšeni. Milenković je tokom ispitivanja imao pogled na čelične pritvorske rešetke. Poruka o tome šta mu spremaju ne može biti jasnija
Posle svega što je 2014. zadesilo Obrenovac, čovek kog javnost smatra najodgovornijim za posledice poplava ne bi smeo ni da bude u javnom životu, a kamoli da napreduje u političkoj karijeri. Ali, predsednik Gradske opštine Obrenovac je novi gradski menadžer Beograda
"Najveći skandal u modernoj istoriji Hrvatske i Srbije“, "igra sa jednom od najkrvavijih srpskih rana", „vlasti u Hrvatskoj mrze Vučića, ne samo jer je Srbiju učinio ekonomski jačom, već zato što bez zadrške uvek govori o žrtvama srpskog naroda“, „ustaše danas, članice Evropske unije, ne vole da ih se podseća koliko su dece poklali“, „skandalozan i provokativan čin“, „hrvatski beg u istorijski revizionizan i najgore neoustaštvo“, „anticivilizacijski i antipravni čin“…, neke su od rekacija koje se od juče neprekidno vrte u prorežiskim medijima
Povodom javnih optužbi koje je bivša državna sekretarka MUP-a Dijana Hrkalović iznela u intervjuu za Objektiv.rs protiv ministra odbrane Nebojše Stefanovića, Tužilaštvo za organizovani kriminal odgovorilo je da takvi javni istupi nemaju nikakvu dokaznu snagu, te da se ne mogu smatrati relevantnim i verodostojnim. To, Međutim nije bio slučaj sa načelnikom Odeljenja za borbu protiv droga beogradske policije Slobodanom Milenkovićem
Ne može svako da bude vođa. Ne grade se svakome spomenici za života, imenuju po njima gradovi i ulice. Ne stremi svaki šef države ili vlade tome da ga obožavaju mase, da mu pišu pesme, da mu se ministri bespogovorno pokoravaju, da bude bezgrešan, da bude božanstvo. To su ljudi posebne fele. Jedno im je zajedničko bez obzira na ideologiju: svi su prikriveni ili otvoreni diktatori i grade kult ličnosti da bi mogli nesmetano i doživotno da vladaju
Pošto vlast nikako ne uspeva da ga u potpunosti zataška „slučaj Jovanjica“, u međuvremenu zamagljen silnim dimnim bombama, ne pomera se sa mrtve tačke. „Vreme“ je pre tačno dve godine na osnovu tadašnjih saznanja pisalo o tome šta nam govore tada nova hapšenja u slučaju koji od kraja 2019. drma Srbiju i koji pokazuje da su zaposleni u policiji i obaveštajnoj zajednici pomagali najvećem uzgajivaču marihuane na Balkanu Predragu Koluviji. Dajemo ovom prilikom nekolicinu tekstova koji podsećaju na čitav slučaj u čijem središtu se umesto kao heroj, kao dramatična figura našao načelnik Odeljenja za borbu protiv droga beogradske policije Slobodan Milenković
Što Vučićev portparol za specijalne operacije želi postići svojim ispadima? Izgleda da je naprednjački režim uplašen promenama u Evropi izazvanim ruskim napadom na Ukrajinu, pa poseže za istim sredstvom kao i Milošević posle pada Berlinskog zida – raspirivanjem nacionalne histerije
Obrazovanje je čist višak za Srbiju. Da je drugačije ne bi prvi čovek države na sva usta rekalmirao dualno obrazovanje, a njegova vlast obraćala pažnju na prosvetne radnike samo kada zaprete štrajkom zbog svog ponižavajućeg položaja
