Manijakalni tempo kojim se, danas, etiketira i spočitava Ministarstvu, zapravo je izraz naše zabrinutosti za dvanaest godina provedenih u mestu, za više od decenije stagnacije
Naše Predsedništvo je posle ubistva Đinđića, zbog poteza koje nije činilo i odluka koje je donosilo, mnogo lošije stajalo u članstvu, s pravom, nego Vlada u građanstvu. Posle ukidanja vanrednog stanja Predseništvo je donosilo odluke koje članstvo nije moglo da prihvati. I do je dovelo do odluke o promeni nosioca liste
Stav "najbolje ovako, ali može i onako", bar što se tiče Demokratske stranke Srbije, u momentu kad ovo "Vreme" bude objavljeno, verovatno će ustupiti mesto nečem konkretnijem, što bi trebalo da bude rezultat sednice Glavnog odbora stranke, zakazanog za sredu
Iako škole za strane jezike najčešće pohađaju srednjoškolci i studenti, sve je veći broj polaznika srednjih godina. Ljudi se naprosto trude da nađu zaposlenje, ili da ga zadrže
Vuk Drašković, predsednik SPO ("Blic")
Biće potrebno da se primeni diferencijalni račun da bi se videlo da li šest manje četiri iznosi dva. To je zato što u srpskoj parlamentarnoj matematici nije jasno da li četiri manje jedan daje rezultat nula
Afera trgovine ljudima potresla je Crnu Goru najviše zahvaljujući Ljiljani Raičević koja je hrabro slučaj gurala u javnost
U novu 2004. građani Srbije ulaze sa dve nove političke stranke na sceni. Otpor i G17 plus su do pre nekoliko meseci uživali ugled – ili bili potcenjivani – kao nevladine organizacije. Otpor je, prvo "studentski", potom kao "narodni" u poslednjoj godini režima Slobodana Miloševića znatno doprineo njegovom rušenju. Posle toga, pomalo haotično, nastavio je delovanje zalaganjem za suzbijanje korupcije pod sloganom upozoravajućim za nove vlasti: "Samo vas gledamo". S druge strane, ekspertska grupa G17 plus predstavlja neku vrstu logistike DOS-a – ali očekuje i traži više uticaja na javnoj sceni od priznanja da su "zaslužni teoretičari". Miroljub Labus, Mlađan Dinkić i Božidar Đelić kao eksperti s funkcijama posle 5. oktobra zauzimaju gotovo neprikosnoveno mesto najpopularnijih u javnosti – odmah iza Vojislava Koštunice. Posle rascepa vladajućeg DOS-a u leto 2001, pozicija NVO eksperata postaje klimava; Miroljub Labus ne uspeva ni uz "podršku" Demokratske stranke da pobedi na prošlogodišnjim predsedničkim izborima u Srbiji; Mlađan Dinkić smenjen je s mesta guvernera pod okolnostima koje će na kraju dovesti do prevremenih parlamentarnih izbora; Božidar Đelić upisuje se kao poslanički kandidat na listu Demokratske stranke... U međuvremenu, Otpor i G17 plus postaju političke stranke, u oba slučaja kao razlog za promenu profila i načina delovanja navodi se nemogućnost da kao NVO ozbiljno utiču na društvene i političke promene. Šta se promenilo? Zašto su Otpor i G17 plus pre 5. oktobra 2000. bili zadovoljni svojim uticajem, a posle se razočarali? Da li to znači da bi većina od trenutno registrovanih 1790 NVO-a u Srbiji trebalo da se registruju kao političke stranke? Da li bi tako bile ozbiljnije shvaćene i efikasnije delovale u društvu?
Hapšenje Sadama Huseina u poslednjim danima godine na izmaku, vratilo je iračkog diktatora na svetsku medijsku scenu. Iako je i pre tog završnog čina njegove političke sudbine, najpre zbog kratkotrajnog rata, a potom duge okupacije i potere za njim, Husein nesumnjivo bio ličnost koji je najupečatljivije obeležio međunarodna zbivanja u 2003, lik tiranina transformisan u skrušenog zatočenika samo je potvrdio taj primat. U konkurenciji ostalih ličnosti, ne obavezno iz sveta politike, koje su tokom 2003 punile stupce i ekrane svetskih medija, "Vreme" se, po sopstvenom izboru, opredelilo još za ruskog predsednika Vladimira utina, njegovog domaćeg "konkurenta", oligarha Mihaila Hodorkovskog, novoizabranog guvernera Kalifornije Arnolda Švarcenegera i mančesterskog fudbalskog maga, jedinog lorda koji igra u "Realu", Devida Bekama
Kada su se pre tačno 70 godina, 6. decembra 1933. godine, otvorili restorani, klubovi i hoteli u najvećim gradovima Amerike i ponovo slobodno počeli da toče viski, pivo i šampanjac, posle čitavih 14 godina čuvene prohibicije na alkoholna pića – videlo se da je propast sveta i dalje u zakašnjenju, da se zapravo nije dogodilo ništa strašno i da javni život posle sloma "suvog režima" nije postao mnogo gori, to jest da je podjednako loš kao i dan ranije
Dinkić sa svoje specijalne govornice, koju nosaju po Srbiji, objašnjava da je Orlić njihova moralna obaveza, dok Koštunica, 200 godina posle Prvog srpskog ustanka, na tim iskustvima, obećava zakone i institucije
