Umrla Milka Planinc, nekadašnja jugoslovenska premijerka

13.oktobar 2010. Dimitrije Boarov

Promašaj velike štednje

Kao što je pokušaj hrvatskih posmatrača da uporede Planinčevu i Kosorovu prilično nategnut tako bi se sigurno morao okvalifikovati i pokušaj komparacije "odgovora na krizu" između nekadašnje SFRJ i današnje Srbije. Ipak, neke stvari podsećaju jedna na drugu

Srbija i NATO (6)

15.septembar 2010. Filip Švarm, Jovana Gligorijević

Kratka istorija uspona i padova

U poslednjem nastavku feljtona Srbija i NATO "Vreme", pored autorskih tekstova profesora Predraga Simića i Zorana Dragišića, donosi i izvode iz opsežnih intervjua sa profesorima Vojinom Dimitrijevićem i Draganom Simićem te istoričarem Bojanom Dimitrijevićem o razvoju aktuelnih odnosa između Srbije i NATO-a

Svakodnevica Pakistana

25.avgust 2010. Momir Turudić

Poplave i bombe

Ima država koje se u udarnim vestima medija nađu samo lošim povodima, kao što su teroristički napadi, unutrašnja nestabilnost, prirodne katastrofe. Pakistan je poslednjih godina stigla zlosrećna sudbina da sa njegove teritorije sve nabrojane loše vesti stižu gotovo bez prekida

Srbija i NATO (5)

18.avgust 2010. Filip Švarm

Cena pogrešnih procena i još gorih oduka

Kada je 11. juna potpisan Kumanovski sporazum i okončana NATO intervencija, na Dunavu je bio čitav samo jedan jedini most; u Beogradu, Novom Sadu, Kragujevcu, Prištini, Prizrenu i drugim gradovima, tinjale su fabričke hale i kuće, a sa Kosova, zajedno sa povlačenjem vojske, u izbeglištvo je krenulo i srpsko stanovništvo

Ekrem Jevrić Gospoda, zvezda Kanade i Amerike

28.jul 2010. Jovana Gligorijević

Pas do pasa, beton do betona

Ima zakazane nastupe po celoj bivšoj Jugoslaviji. Peva na svadbama "našijenaca" u Njujorku. Snima reklamu za novu kolekciju odeće "Dolče i Gabana". O njemu pišu "Indipendent" i BBC. On je junak našeg doba

Intervju – Bojan Dimitrijević, istoričar, Institut za noviju istoriju Srbije

14.jul 2010. Jovana Gligorijević

Frustracija kao prelomna tačka

Analize koje je uradila CIA 2003. pokazale su da su vazdušni udari snaga NATO-a bili značajni za slabljenje moći Republike Srpske, ali da su pre svega zajednička ofanziva muslimansko-hrvatskih snaga i politički pritisak međunarodne zajednice uticali da se rat završi. Ali, to je naknadno mišljenje. Tokom 1995. i početkom 1996. bilo je uvreženo mišljenje da su Amerikanci, a onda i NATO, svojim vazdušnim udarima, najviše doprineli brzom kraju rata

Srbija i NATO (4)

14.jul 2010. Filip Švarm

Ratno krštenje u Bosni i Hercegovini

Kada je 28. avgusta 1995. od minobacačke granate na sarajevskoj pijaci Markale poginulo trideset osam osoba, a devedeset ranjeno, NATO je započeo široko bombardovanje položaja Vojske Republike Srpske. Ova operacija, nazvana "Razborita prisila", trajala je od 30. avgusta do 21. septembra 1995. NATO je u okviru nje izveo preko tri hiljade borbenih letova, a VRS je iznad Pala oborila francuski "miraž 2000K" i zarobila dva pilota

Srbija i EU

07.jul 2010. Dejan Anastasijević

Šta bi s entuzijazmom

Ko se od koga umorio: EU od Srbije ili Srbija od EU? Ni njima ni nama više se ne žuri, svi imamo svoje brige. Možda je ova apatija, paradoksalno, najbolji dokaz da smo konačno postali deo EU. Ako nikako drugačije, onda bar psihološki

Kirgistan

16.jun 2010. Jovan Hiršl

Ako vidim Uzbeka, ustreliću ga

Uzrok oružanog sukoba u centralnoj Aziji, za koji još ne znamo u šta će se razviti, gotovo da je nemoguće i naslutiti. Kao da ga nema. Pre stotinak godina narodi ovih krajeva zajednički su ustali protiv carske Rusije. Kirgiska inteligencija je svoj prvi kongres, na kome je osnovana prva moderna, takozvana Alaš partija, održala u glavnom gradu Uzbekistana Taškentu. Radilo se o "modernim muslimanima". Vera ovde ne razdvaja narode, svi su oni većinski sunitski muslimani, nikako tvrdokorni vernici, nema govora o fundamentalizmu

Intervju – Dragan Simić, profesor na Fakultetu političkih nauka

09.jun 2010.  

Korektno i kompleksno

"Bezbednost zemalja članica NATO-a danas se brani hiljadama kilometara daleko od njihove teritorije. Pretnje više ne dolaze od pojedinih država, već se radi o: terorizmu, ekstremističkim organizacijama i sajber terorizmu. Zato danas NATO želi da sarađuje sa svima. Bezbednosni kontekst je potpuno nov, pretnje su globalne. Više ništa ne možete da rešite odvojeno od drugih"

Srbija i NATO (3)

09.jun 2010. Filip Švarm, Jovana Gligorijević

Nesvrstanost i njena cena

Do svoje smrti, Tito je bio glavna zvezda nesvrstanih, a Jugoslavija je u međunarodnim odnosima igrala mnogo veću i mnogo značajniju ulogu nego što bi joj po veličini, društvenom bogatstvu ili geografskom položaju pripadalo. Ako se izuzmu stalne članice Saveta bezbednosti, Jugoslavija je početkom sedamdesetih bila jedna od najmoćnijih zemalja u Ujedinjenim nacijama: za svaku rezoluciju koju bi predložila mogla je u startu da računa na podršku bar šezdeset članica Pokreta nesvrstanih