“BIA je ustanova sa kojom predsednik suda ne bi smeo da ima nikakve veze, a ne da joj ide na noge, objašnjava da neki sudija nije korumpiran i da ih uči pravnim lekovima. Šta će sudija u BIA? A evo i odgovora: sudije idu tamo jer kada bi odbili, više ne bi bili predsednici suda – oni bi ga sklonili”
Nakon kvazireformske faze, Vučić se brzo otresao Đinđića i evropskih priča. Izlaze, doduše, članovi vlade na cigaret pauzu i poklone se na mestu Đinđićevog ubistva, ali se odnos prema pokojnom premijeru zapravo najbolje vidi iz režimskih medija. Đinđić se ponovo ubija, temeljno i sistematski. Jer Vučiću Đinđić više ne treba, a ne treba mu ni mesto gde će se Đinđićevi poštovaoci okupljati. Oni su sada njegovi neprijatelji, koje bi najradije proterao iz države
Premijerka Srbije Ana Brnabić prelazi na mesto predsednice Narodne skupštine. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić zna da će, posle mnoštva dokaza da su izbori bili neregularni, parlament u ovom sazivu biti verbalno bojno polje. Zato na čelo ove institucije šalje svoju dvojnicu, koju je godinama oblikovao po svom liku
Nekoliko godina ili čak meseci, nakon što se, kroz državne subvencije, ulože milioni iz džepova građana, a predsednik teatralno otvori hiljade novih radnih mesta i proglasi najveći ekonomski napredak u srpskoj istoriji, investitor zakatanči vrata fabrike, pokupi mašine i ode. Desi se čak da dojučerašnje zaposlene o svojoj odluci obavesti SMS (porukom). Koje je sve fabrike zatekla ova sudbina i kako tome stati na put
Najstrašnije je to što se odnos prema Miloševiću i Đinđiću ne definiše prema zvaničnom stavu države, već se od Miloševića pravi heroj i žrtva, dok je Đinđić u najboljem slučaju korisni idiot Zapada, koji je ubijen kada je postavio pitanje sudbine Kosova
U pretis-fazi svoje goropadne karijere neutvrdive vrste, nije li i Vučić bio sklon performansima natopljenim kiselim znojem njegove neduhovitosti? Znate ono, kada svojim političkim konkurentima skroji onako baš lepa štraftasta robijaška odelca?
“Da bismo zavredeli ponovo podršku Beograđana, mi moramo da uradimo naš domaći zadatak: da se izborimo za bolje izborne uslove, motivišemo ih da izađu na izbore i da glasaju protiv štetočinske vlasti. Sve to moramo da uradimo u neravnopravnim uslovima kako bismo nakon izbora vratili poverenje u demokratiju i demokratske institucije ove zemlje”
Ako bi se takav stav ozakonio – da su mediji krivi kada u realnom vremenu emituju izjave zvaničnika – to bi značilo da je svaki mediji koji prenese izjavu nekog predstavnika državnog organa u realnom vremenu, o nečijem poreklu, zdravstvenom stanju njega ili članove porodice, odgovoran umesto tog lica
Koristite li SMS? Ili, preciznije rečeno, da li ga koristite onoliko koliko ste ga koristili pre desetak godina?
Kako do pravde zbog nesavesnog lečenja, Vreme br. 1726
Od Papa Doka do Džimija Šerizijea Barbikjua, novija istorija prve države pobunjenih crnih robova, najsiromašnije zemlje Kariba Haitija, obeležena je državnim udarima, zastrašivanjima, prevarama, atentatima, pobunama i nemilosrdnim nasiljem mnogobrojnih bandi koje su često nastajale “u prisustvu vlasti”
“Krvna zrnca se broje na ovim prostorima neprekidno. U Zagrebu mi je Darko Glavan zamerao da sam previše pisao o Bori Đorđeviću i Ribljoj čorbi, u Beogradu da sam uvrstio u knjigu beznačajne seoske grupe iz Hrvatske i Slovenije. Sve je to uobičajeno, kad god se radi neki izbor, uvek svako ima svoj stav. Kada sam radio drugo dopunjeno izdanje 2001. godine – tad sam bio na književnom festival FAK u Novom Sadu na kome su bili hrvatski književnici. Zoranu Feriću, zagrebačkom književniku, pričao sam o tome kako me napadaju u Srbiji i Hrvatskoj. On je zaključio da sam ja velikosrpski kroatofil”
