Film - Noćna straža
Krv i votka
Malo ovakvog antropološkog optimizma kakav nam nudi ruski film Noćna straža nikad nije na odmet. A naročito sada
Strip u Srbiji 1955–1972
Mirko, Slavko i Kekec
U okviru nedavno održanog Četvrtog internacionalnog festivala autorskog stripa GRRR!, u Pančevu je bila predstavljena i izložba "Strip u Srbiji 1955–1972" autora Zdravka Zupana, kao treći nastavak serije izložbi kojima festival GRRR! prikazuje istorijski razvoj strip-medija u našoj sredini. Kao i prethodnih godina, "Vreme" objavljuje skraćeni tekst autora izložbe o ovom periodu strip izdavaštva, kada kod nas dolazi do velike ekspanzije ovog medija
Izjava nedelje
„Samo Hristove zenice biće veličine od jedan metar, dok će nos biti dugačak čak četiri!“
Prof. dr Vojislav Milovanović, protoneimar spomen-hrama, u razgovoru za "Glas" ("Glas javnosti")
Knjige - Budućnost nostalgije
Studija o „svetskoj boli“
Šta je uopšte nostalgija? Nekada je, u ranim danima svog postojanja u jeziku, tretirana kao bolest više tela nego duha
Nuspojave
Ujka Pera i zahvalni Petko
Pošto nismo bili dobri, pošto smo kodža uprskali stvar, Peter Handke nam se vratio kao pravedna kazna
Koštunići - Vidovdanski susreti Srpskih domaćina
Tada Voja, a danas premijer
Susretima srpskih domaćina, kojima komanduje general Jova, prisustvov’o najviši vrh ovoga što imamo. Predsednik Koštunica otvorio etnosajam pletenih čarapa i šustikli, na kome je Draganče Karić, pre njega, odmrsio plavu traku, pojeo sarmicu i otiš’o kući. Zato je akademik Matija jedini presek’o plavu vrpcu na kapitalnom putu Brajići – Ravna gora
Cern u Vinči
Izlazak u veliki svet
Ideja o blagodetima koje fundamentalna istraživanja mogu pružiti davno je rođena, ali se retko ostvarivala kroz saradnju s naučnim timovima u drugim zemljama
60 godina od sloma fašizma - jedno sećanje na Oslobođenje
Za pobedu, ili „Ljes rubjat, šćepki letjat“
Za svedoka tog vremena biramo neobičnu ličnost: Đorđe Lobačev, Rus, rođen u Skadru 1909, gde mu je otac bio ruski carski vicekonzul; krstio ga vojvoda grahovski i zetski knez Dimitrije Petrović Njegoš; detinjstvo i ranu mladost proveo je u Novom Sadu; diplomirao je Istoriju umetnosti na Filozofskom fakultetu u Beogradu; bio ilustrator "Politike", nacrtao je prvog srpskog strip junaka. Od oktobra 1944. do maja 1945. bio je prevodilac u štabu general-lajtanta Vladimira Ivanoviča Ždanova i s Crvenom armijom išao do Beča. Po zakonu iz 1946, izabrao je sovjetsko državljanstvo, a ostao da živi u Beogradu. (Jedan član PK Srbije, možda Pribićević, tada je rekao: "Mislim da onaj koji danas ne bi hteo da postane sovjetski građanin, ne bi mogao da bude ni jugoslovenski građanin.") U vreme Informbiroa prognan u Rumuniju, gde je crtao političku karikaturu u nedeljnom listu Kominforma "Za trajni mir i međunarodnu saradnju". Tek posle Staljinove smrti odlazi u Rusiju, jer ranije nije smeo, živeo je u Sankt Peterburgu, gde je nacrtao prvi sovjetski strip. Povremeno dolazi u Beograd posle 1964, gde je 1997. štampana knjiga njegovih sećanja Kad se Volga ulivala u Savu. Iz te knjige biramo nekoliko detalja – zato što opisuju kako je oslobađan deo grada u kome se nalazi naša redakcija i zato što lapidarno, a plastično i upečatljivo osvetljavaju mešavinu straha i egzaltacije, kovitlac Oslobođenja, kad "seku šumu, a iverje leti"
Suđenja
Goran Matić i „glavoseče“
Jedan od četvorice holandskih "lovaca na glave" sada traži pravdu pred beogradskim sudom
Policijsko nasilje
Zasluge za minuli rad
Zamenik okružnog javnog tužioca Nada Mijatović podigla je optužnicu protiv Gorana Markovića, Januza Januzija i Gorana Jakšića zbog nanošenja teških telesnih povreda kvalifikovanih smrću Dušana Lukića. Suđenja se i dalje u nedogled odlažu, a sva su trojica optuženih napredovala i nagrađivana
Amerika i obaveštajci
Metež i misterije
Nakon nedavnih potresa, u toku je reforma obaveštajnih službi s obe strane Atlantika. Zadatak je zastrašujuće težak. Pored novostvorenog Nacionalnog centra za borbu protiv terorizma (NCTC), u čijem radu učestvuju predstavnici različitih službi i čija će ovlašćenja biti šira od već postojećih (baviće se prevashodno Kinom i suzbijanjem proliferacije naoružanja) – DNI predstavlja najveći prodor u reorganizaciji sveta špijuna u Americi od 1947.