Intervju: Ana Đurić Konstrakta

Naš integritet i ideja stekli su poštovanje

In coprore sano nije toliko vezan uz kovid. Kovid je samo zakucao brigu o telu kao dužnost. Ono što je mene pre svega tu interesovalo jeste naša dezorijentisanost i nezaštićenost kada je zdravlje u pitanju, i to u atmosferi u kojoj je zdravlje postavljeno kao vrhunska vrednost i cilj. Dezorijentisani smo jer je u infopolju prisutan milion predloga o tome kako dostići taj cilj, gomila trendova, ponuda, obećanja – oprečnih, netačnih, tačnih, apsurdnih… I tako se nađemo u situaciji da beskonačno i nepromišljeno trošimo radi ostvarenja tog cilja. Dakle, osnovni kapitalistički princip koji te nikad ne ostavlja zadovoljenim, primenjen u domenu zdravlja

Vesti

Priština: Opet kandidatura za članstvo u UNESCO-u

Kosovo je učinilo mnogo na povećanju nivoa bezbednosti, restauracije i funkcionisanja pravoslavnih crkava, tvrde iz Prištine najavljujući svoju kandidaturu za članstvo u Unesku. Beograd odgovara da je jedina veza Prištine sa srpskim pravoslavnim crkvama - rušenje

Intervju

Vladislava Vojnović: Česi iz Srbije se masovno vraćaju u maticu

„Danas vrednoća i marljivost nisu na ceni, pa se Česi vraćaju u maticu, i to masovno, kao što su se nekad i doseljavali. Paradoksalno ili ne, u matici ti ljudi pate za zavičajem koji je u međuvremenu za njih postala Bela Crkva“

Na licu mesta

„Vaseljenska tucijada na Balkanu“ u Oglađenovcu: Za tebe je otvorena soba

Pop Grozdan uze reče da je najvažniji timski rad, da jedan čovek ne može sve, a na pitanje, da to nije jeres, kritika precednika, imade kaže, da nije razmišljo u tom pravcu

Intervju: Slobodan G. Marković, istoričar

Okrećemo se od Zapada jer nam je povređen ego

“Čini se da je osnovna podela u Evropi danas između tradicionalnih političkih stanaka najšireg centra i populističkih stranaka/pokreta, a ne između levice i desnice. Pri tome populističke stranke su do te mere hibridne da se ranije podele levo-desno čine kao obesmišljene. Srbija je specifična po tome što u njoj dominira populizam, a on je, kao i drugde, hibridan: preuzima tradicionalne obrasce od desnice, a socijalnu retoriku od levice”

Razglednica

Beba iz Martineza

Kan se ovih dana ubrzano priprema za Filmski festival čije prvo izdanje je otvoreno gala žurkom 31. avgusta 1939. godine. Mamurne holivudske glumce koje je na prekookeanskom kruzeru MGM doveo u Kan, sutradan ujutro dočekala je vest da je Nemačka napala Poljsku i da od festivala neće biti ništa

Trideset godina od početka opsade Sarajeva

Šta je ostalo od grada

Mnoge Sarajlije su verovale da se rat može izbeći. Pred Skupštinom se 5. aprila 1992. godine okupilo na hiljade građana iz svih zajednica, kao i oni koji se nisu identifikovali na osnovu nacionalnosti, zahtevajući mir. A onda su zapucali prvi snajperisti

Postizborni izazovi pred Vučićem i naprednjacima

Gorki plodovi pobede

Čini se da nakon ovih izbora Vučićeva pozicija neće biti baš lagodna, da će napokon imati razloga za svoju kontinuiranu grimasu “velikog paćenika”. Ruska agresija na Ukrajinu je promenila konfiguraciju “globalnog sela”, pa će sedenje na dve stolice biti otežano. Ekonomska kriza kao posledica pandemije i rata nesumnjivo će se odraziti, i već se odražava, na prilike u Srbiji

Pravoslavna crkva: između Rusije i Ukrajine

Raskol nije samo reč

Preklapanje crkvene organizacije sa nacionalnim granicama i opasnost da se hrišćanski identitet zasniva prevashodno na nacionalnoj pripadnosti kritikovano je 2016. godine na Svepravoslavnom saboru na Kritu na kojem više pravoslavnih crkava nije ni prisustvovalo. Nekadašnje pukotine koje su se na tom Saboru pojavile, danas izgledaju kao provalije

Analiza

Tri pravoslavne crkve u Ukrajini i rat: Sve dublji raskol u pravoslavlju

Dok u Ukrajini ljudi ginu, patrijarh Ruske pravoslavne crkve Kiril priča o izopačenom Zapadu i pogubnom uticaju gej parade, Mitropolit Pravoslavne crkve Ukrajine Epifanije Putina upoređuje sa Hitlerom, a mitropolit Ukrajinske pravoslavne crkve Moskovskog patrijarhata Onufrije očajno poziva Putina da prekine bratoubilački rat "koji nije opravdan ni Bogom ni ljudima"

Iz istorije Beograda

Prestonica bogate zemlje

U nedelju 3. aprila, Beograđani će imati priliku da odluče ko je najsposobniji i najpametniji da naredne četiri godine upravlja njihovim gradom. Da ga razvija i čuva kako bi se u njemu lepo i dobro živelo. Ovo je pravi trenutak da se setimo kako je to radio prvi gradonačelnik Beograda, despot Stefan Lazarević

Razglednica

Francuski san gostioničarevog sina

Kako je sin vlasnika gostionice u Bukureštu sagradio najlepši hotel na Azurnoj obali, zašto na Karnevalu u Nici nije neobično ako se ismejavaju političari, i ko je podigao najveću rusku pravoslavnu crkvu izvan Rusije