Patrijarh kaže da ima saznanja o direktorima koji navodno sprečavaju decu da biraju veronauku i najavljuje da će spiskove pustiti u javnost. Sa druge strane, direktori su zgroženi ovim targetiranjem i tvrde da te informacije nisu tačne. Statistika ide njima u prilog
Sinoć je u bukvalno krcatoj Velikoj dvorani Kolarčeve zadužbine, održana promocija knjige „Nebeska dvorišta“ vladike Grigorija u izdanju „Lagune“. Kritičari hvale knjigu i opisuju ju je kao alegoriji o malom čoveku na udaru pošasti rata, a sam vladika Grigorije je u intervjuu „Vremenu“ broj 1640 o svom delu ovako govorio
“Napuštao sam rodni kraj – činilo mi se zauvek. S bolom u grudima piljio sam u brda iznad seoskih krovova, u zabrane i vinograde. Svaki čas sam se osvrtao da pogledom dotaknem orahove krošnje, crveni krov očeve kuće i, nad njim, jedini bor u selu.” (odlomak iz romana Raslo mi je badem drvo Živojina Pavlovića)
„Dve godine nakon Majdanske revolucije, otcepljenja Krima i oružanih sukoba na jugoistoku, Ukrajina se klacka između rata i mira, patriotizma i korupcije, daleko od očiju i interesovanja Brisela i Vašingtona.“ Ovo je sredinom 2016. napisao Dejan Anastasijević na putovanju kroz Ukrajinu. Njegovi opisi atmosfere u Mariupolju, Kramatorsku ili Kijevu daju dublji uvid u sliku razaranja Ukrajine koju ruske trupe slikaju zauzimajući deo po deo ukrajinske teritorije. Čini se da je ruska agresija dobrim delom rešila identitesku zbunjenost Ukrajinaca: kao da je konačno stvorila ukrajinsku naciju
“Mislim da jedan vladika mora biti društveno odgovoran. Biti episkop znači imati odgovornost za zajednicu kojoj se služi, za dobrobit njenih članova, ali i čitavog društva u kojem oni žive i u kojem ta zajednica deluje. Ne pretendujem na to da sam nužno u pravu kada je reč o mojim političkim procenama, ali sam siguran da bi jedino gore od toga da pogrešim bilo to da sedim skrštenih ruku i ćutim gledajući očiglednu nepravdu i zloupotrebe. Moje građansko pravo mi daje mogućnost i da se suzdržavam od sudelovanja u političkom životu. Međutim, moja episkopska dužnost mi nalaže da vodim brigu o dobrobiti svih ljudi”
Kakva je sudbina dve kuće u Parizu koje je svojevremeno kupio knez Pavle, gde je završio El Grekov Laokon, koji jezik govore tapkaroši na mostu preko Sene i kako je na ženu uličnog prodavca novina bukvalno pao voz
Aleksandar Vučić će sprovoditi politiku „malih koraka“ u približavanju Srbije Zapadu. Odugovlačiće sa uvođenjem sankcija Rusiji. U svemu tome će mu pomagati SPC, proruske desničarske partije u Parlamentu i Dragan Đilas kao trojanski konj u opoziciji
“Vučić će sam sebi stvoriti opoziciju, možda snažniju nego što ju je ikada imao. Ona će verovatno biti podržana i spolja, od Rusije. Rusija nije popularna ni prisutna u medijima i na društvenoj i političkoj sceni samo posredno, nego i neposredno. Na drugoj strani, čitavo desetljeće su razarane institucije liberalno-demokratske orijentacije, a tzv. Druga Srbija je pomerena na margine. Stoga ne treba da čudi što danas nema jake zapadne opozicije i što je opozicija veoma nejedinstvena po pitanju odnosa prema Zapadu i Rusiji. Paradoks je da će u toj situaciji mnogi na Zapadu tražiti od Vučića, kojeg su dosad kritizirali zbog vladanja čvrstom rukom, da se obračuna još žešće sa proruskom opozicijom nego što se obračunavao sa prozapadnom. Neće im više smetati neki porast autoritarnosti ili ignorisanje ‘narodne volje’”
Gospodin profesor doktor reče da mu drago da prisustvuje, upravo za razne televizije reko da manifestacija ima jednu težinu, na njoj ima šta da se vidi, i ona može da bude recept i da bude brend
“Vučić će sam sebi stvoriti opoziciju, možda snažniju nego što ju je ikada imao. Ona će verovatno biti podržana i spolja, od Rusije. Rusija nije popularna ni prisutna u medijima i na društvenoj i političkoj sceni samo posredno, nego i neposredno. Na drugoj strani, čitavo desetljeće su razarane institucije liberalno-demokratske orijentacije, a tzv. Druga Srbija je pomerena na margine. Stoga ne treba da čudi što danas nema jake zapadne opozicije i što je opozicija veoma nejedinstvena po pitanju odnosa prema Zapadu i Rusiji. Paradoks je da će u toj situaciji mnogi na Zapadu tražiti od Vučića, kojeg su dosad kritizirali zbog vladanja čvrstom rukom, da se obračuna još žešće sa proruskom opozicijom nego što se obračunavao sa prozapadnom. Neće im više smetati neki porast autoritarnosti ili ignorisanje ‘narodne volje’”
Kako nova era rudarenja u Boru utiče na život u ovom delu Srbije i zašto se strasti ne stišavaju ni tri i po godine posle dolaska kineske kompanije? I dok iz resornog ministarstva poručuju da korist od pozitivnog poslovanja Ziđina imaju zaposleni, republički i budžet grada Bora, sagovornici “Vremena” ukazuju na ekološka, egzistencijalna i kulturološka pitanja pre i posle dolaska Kineza
U Hramu Svetog Save u Beogradu održana je liturgija koju su služili patrijarh srpski Porfirije i arhiepiskop ohridski i makedonski Stefan uz sasluženje arhijereja obe crkve. Ova zajednička liturgija smatra se istorijskim činom pomirenja
