Intervju - Slobodan Radić, Hjulet–Pakard

19.oktobar 2005. Slobodan Bubnjević

Lokalna sinergija globalnih korporacija

"Povećanje Hjulet–Pakarda znači povećanje angažmana i kvaliteta domaćih kompanija. Tamo gde je HP jak, jake su i domaće kuće"

Intervju - Božidar Đelić

25.maj 2005. Miša Brkić

Vratiću se u politiku čim zaradim pare

"Moja uloga biće da nekoliko milijardi evra alociram na optimalan način za celu Grupu u zoni od Beča do Vladivostoka. Za mene je profesionalni izazov odgovor na pitanje da li ćemo među sadašnjih 600 i dodatnih hiljadu zaposlenih u Meridijan banci naći bar nekoliko stručnjaka koji će sutra biti šampioni svetskih finansija"

Drugi Beogradski festival igre

06.april 2005. Ivana Milanović Hrašovec

Gostovanje epohe

U Beogradu će se od 10. do 26. aprila održati drugi Festival igre, najznačajniji plesni događaj kod nas. Za razliku od prethodnog koji je više bio regionalnog karaktera, ovogodišnji festival ima slogan "Svet igra u Beogradu". Sudeći po programu, ovaj moto nije ni pretenciozan ni netačan – u Beograd stižu neka od najznačajnijih imena svetske igračke scene

Portret savremenika - Milorad Vučelić

16.februar 2005. Miloš Vasić

Majstor svih zanata

Od Bačke Palanke do Ženeve, iz izbledele "vijetnamke" u "armanija". Slika i prilika uspešnog renesansnog čoveka: novinar, menadžer, umetnik, disident, operativac, političar, svačiji istomišljenik u civilu, neizbežni čaršijski lik, čovek koji zna svoj put. Treba ga imati u vidu: sve zna unapred, avangarda od čoveka. Kad vidiš da mu gori kuća, pali i ti svoju: nije to bez neke...

Istorija kovanog novca

23.oktobar 2003. Dodatak pripremili: Biljana Vasić i Goran Kosanović

Od grumenja do plastike

Tokom istorije ljudi su bogatstvo merili na ralzičite načine (stoka, zemlja, zlatne poluge, obveznice ili akcije...). Ali, teško da ćete menicom moći da platite sladoled ili veknu hleba - u svakodnevnim transakcijama metalni novac je nezamenljiv

Arhitektura, politika, ideologija

01.oktobar 2003. Miloš Bobić

Arhitektura i diktatura

U beogradskom Muzeju savremene umetnosti u toku je izložba pod nazivom "Arhitektura u Rimu 1920–1940", posvećena periodu u kojem je tamošnji fašistički režim imao ambiciju da svojom voljom i sledeći sopstveni osećaj za estetsko preuredi i izgled gradova. Ova izložba je poslužila i kao povod za tekst o odnosu politike i arhitekture

Savet industrijalcima

12.februar 2003. Ljubomir Mihajlović, predsednik Komercijalne banke, koja je sa Udruženjem industrijalaca i preduzetnika potpisala sporazum o kreditiranju

Ima novca za dobre projekte

Banka se kao partner Udruženja industrijalaca pojavljuje samo u dve uloge: kao savetodavac, da neki preduzetnik ne bi doneo pogrešnu ekonomsku odluku, i drugo, da tamo gde ima interes uloži novac, odnosno odobri kredit

Malaksalost posle mamuzanja

26.jul 2002. D. Boarov

Euro jači od dolara

Da li se u Bušovom političkom knjigovodstvu rat protiv Iraka javlja kao mogućnost za jačanje dolara

Dodatak:

10.jul 2002. Redakcija Vremena

Kuda idu Srbija i Crna Gora

U organizaciji "Fridrih Ebert fondacije" i nedeljnika "Vreme" 26. juna održana je tribina pod naslovom "Kuda idu Srbija i Crna Gora". Tribina s istim naslovom održana je u oktobru 2001. godine i želja organizatora bila je da okupimo iste učesnike. Nažalost, to nije bilo mogućno jer su neki od njih na dan održavanja tribine bili angažovani kao članovi Komisije za ustavna pitanja. Gosti tribine su bili gospoda Slobodan Samardžić, savetnik predsednika Jugoslavije Vojislava Koštunice za politička pitanja, Zoran Knežević, član Izvršnog odbora Socijalističke narodne partije Crne Gore, Vuk Minić, poslanik DPS-a u Skupštini Crne Gore, Milan St. Protić, predsednik Političkog saveta Demohrišćanske stranke Srbije, Zoran Lutovac, saradnik Instituta društvenih nauka i Nebojša Medojević iz podgoričkog Centra za tranziciju. Tribinu je vodio Dragoljub Žarković, glavni urednik nedeljnika "Vreme". Razgovor koji objavljujemo u ovom dodatku tek je neznatno skraćen u odnosu na ono što je izrečeno u Studentskom kulturnom centru u Beogradu. Učesnici nisu naknadno autorizovali svoja izlaganja. Oprema teksta je redakcijska

Lik i delo

29.mart 2002. Dragoslav Grujić

Miroljub Labus,

potpredsednik Vlade Jugoslavije