Nasilje

Smrt u nama i oko nas

Čudno je, i sam se čudim, kad konstatujem da otkrivam da sam ja, Ivan Ivanji, kada sam bio u njegovim godinama, imao dosta sličnosti sa trinaestogodišnjim ubicom iz “Ribnikara”, o čijem sam životu i porodičnim prilikama, hteo – ne hteo, saznao iz medija. I moj otac je bio lekar i posedovao oružje, pištolj marke brauning, i dozvolu da ga nosi jer je bio rezervni oficir, sanitetski potpukovnik. Kada sam imao dvanaest godina, učio me je da pucam. Zaista je čudno, ali ja razumem kako se mogao osećati trinaestogodišnji učenik “Ribnikara” kada su ga policajci izvodili iz škole u kojoj je počinio masovno ubistvo – ponosan kao ja kada su me novosadski policajci odvodili na put za Aušvic. Počinilac ili žrtva, nije bitno, reč je o osećanju deteta da je najednom veoma važno

Intervju: Marko Šelić Marčelo, muzičar i pisac (2)

Hrabrost je nešto što se preduzme

“Za razliku od politike, izgradnja mira kaže sledeće: ili ćemo da naučimo da živimo jedni s drugima ili ćemo zauvek da živimo jedni protiv drugih. I onda kako može jedan režim koji nas okreće jedne protiv drugih da ti kaže kako ćeš sa nekim drugim narodom da živiš zajedno? Nema ništa od toga. Na sreću ili na nesreću, taj režim se ne pita šta bi ti ljudi voleli nego su im došli na vrata neki malo moćniji od njih pa su rekli ‘Dobro, dosta smo se igrali, sad dža ili bu’. I mi sad živimo čekajući da vidimo da li je dža ili bu”

Šta kaže struka

Roditelj je prva linija odbrane

Kako društva i pojedinci reaguju na kolektivne traume? Šta možemo da očekujemo od sebe i drugih? Šta se može učiniti da (društveni) odgovor na tragedije ide u pravcu zalečenja? Koji su konstruktivni, zdravi načini? Možemo li sprečiti ili makar umanjiti mogućnost za ovakve tragedije u budućnosti? Koji bi trebalo da bude odgovor na vršnjačko nasilje? Kada se kaže “razgovarajmo sa decom”, šta to zaista (treba da) znači? Konačno, koliki je jaz između mera koje je vlast predložila i mera za koje struka kaže da su potrebne

Društvo

Specijalista školske psihologije Biljana Lajović: Kao odrasli smo opasno zabrljali

Povodom masovnog ubistva koje se desilo u osnovnoj školi “Vladislav Ribinikar”, gde je tragično nastradalo osmoro dece i čuvar na dužnosti, specijalista školske psihologije Biljana Lajović govorila je za portal “Vremena” o tome kako zajedno sa mladima da sagledamo trenutnu situaciju i shvatimo razmere tragedije iz svih perspektiva 

Društvo

Stresna vremena: Koliko košta mentalno zdravlje u Srbiji?

Jedna od posledica masakra u beogradskoj osnovnoj školi "Vladislav Ribnikar" i okolini Mladenovca je i povećana potreba za psiholizima. Ukoliko se problem rešava u državnim zdravstvenim institucijama, moramo se pripremiti za gužve i čekanja, dok je privatno za osam seansi potrebno izdvojiti najmanje 160 evra

Bioskop – Neizmernost i Mafija Mama

Špageti, italo-disko i nesnađenost

Kad je već pomenuta Italija, podsetimo i na ovaj citat vazda autentično mudrog Umberta Eka. On je jednom prilikom iskazao i sledeće: “Svako od nas je ponekad kreten, budala, moran, ludak. Normalna osoba je razumna mešavina tih komponenti, ta četiri idealna tipa”

Komentar

Zloupotreba javne traume: Ministar za demagogiju i politikantstvo

Kako je Branko Ružić iskoristio nezapamćenu tragediju da bi prikupio jeftine poene i spalio pijetet prema žrtvama na lomači dnevne politike

Intervju

Psihoterapeutkinja Biljana Slavković: U ovoj tragediji zakazao je čitav sistem

Tragičan događaj koji se jutros dogodio u OŠ "Vladislav Ribnikar", u kojem je maloletnik ubio čuvara i osmoro svojih vršnjaka, otvara mnoga pitanja. Koliko razgovaramo sa svojom decom? U kakvom je stanju naše društvo? Kako je moguće da se to dogodilo?

Intervju: Tatjana Mandić Rigonat

Živimo li u pomirenosti sa zlom

“Da se istina više poštuje, antifašizam se ne bi dovodio u pitanje, već bi bio temelj na kome izgrađujemo društvo, narodnim herojima ne bi se odrubljivale glave, ne bi se brisala imena ulica, partizanska groblja ne bi zarastala u korov, na jevrejskom groblju ne bi se crtali kukasti krstovi. Mrtvi bi imali mir. A živi bi bili zagledani u sadašnji trenutak i budućnost”

Život ljudi sa ahondroplazijom

Ne treba nam sažaljenje, već terapija i razumevanje

U budžetu Srbije za 2023. godinu za lečenje obolelih od retkih bolesti je izdvojeno 4,3 milijarde dinara, što je za 600 miliona više u odnosu na 2022. Međutim, i dalje – nedovoljno. Prema računicama NORBS-a, neophodno je 13 milijardi dinara kako bismo lečili većinu obolelih. A za neke od obolelih od retkih bolesti, osim veoma ozbiljnih zdravstvenih problema, svakodnevica podrazumeva i borbu protiv predrasuda

Zdravlje

Male boginje: Preti epidemija zbog nedovoljne vakcinacije dece

Procenat vakcinisanih MMR vakcinom koja štiti od malih boginja, zaušaka i rubeola u Srbiji iznosi 74,8 odsto. Institut "Batut" upozorava da je za kolektivnu zaštitu potrebno 95 odsto. Zato više nije pitanje da li će biti epidemije malih boginja, već kada, a ova zarazna bolest može da ima i smrtni ishod

Nuspojave

Lepljivi tron

Ideja da se Aleksandar Vučić povuče sa javnih funkcija dok neko drugi ne obavi neprijatan posao, a da se onda on vrati u belom maršalskom odelu i nastavi gde je stao – uistinu je sjajna. Neka vas ne zbuni što je ona u isto vreme i detinjasta i, ako ćemo pravo, idiotska