Mediji

16.oktobar 2024. Aleksandra Krstić

On da šefuje, ona da piše

Kakav je položaj novinarki u društvu i u redakcijama? Sa čim se sve suočavaju? Koliko ima novinarki, a koliko urednica u Srbiji? Šta nam taj podatak govori? Zašto mlade novinarke odlučuju da, uprkos svemu, ostanu u toj profesiji i šta sve stoji protiv njih na tom putu

Kultura sećanja

16.oktobar 2024. Milan Radanović

Petokraka u glavnom gradu

Jugoslovensko rukovodstvo se sa sovjetskim predstavnicima u Krajovi i zapovedništvom 3. ukrajinskog fronta dogovorilo da jedinice NOVJ prve uđu u Beograd. Jugoslovenski politički vrh doneo je odluku da 1. proleterska brigada prva otpočne borbeni prodor u grad. Svakako da je ova činjenica bila uslovljena političkim kontekstom – prvenstvo snaga NOVJ prilikom prodora u Beograd trebalo je da sugeriše da je partizanska strana vojno sposobna da učestvuje u izvođenju jedne složene vojne operacije, pri čemu nije slučajno odabrana najslavnija partizanska jedinica, čiji je prvobitni stroj većim delom bio sastavljen od srbijanskih proletera, uključujući i jedan bataljon koji je nosio ime po glavnom gradu

Zagreb

11.oktobar 2024. Sonja Ćirić

Srpski kulturni centar: Još jedan pokušaj da se iznova krene

Srbija i Hrvatska će u narednom periodu nastaviti da pojačanim snagama rade na rešavanju otvorenih pitanja i unapređenju odnosa, rekao je ministar spoljnih poslova Srbije Marko Đurić u četvrtak u Zagrebu otvarajući Srpski kulturni centar. Deluje da bismo smeli da se nadamo boljim danima

Vlast, vojska, žrtve

25.septembar 2024. Davor Lukač

Tragedija i sramna tišina

“To nije običan marš motornih vozila od kasarne do poligona i obratno, ovo je veliki marš skoro između 250 i 300 km u jednom pravcu”, kaže za “Vreme” pukovnik u penziji Najdan Vojinović i, između ostalih, postavlja sledeća pitanja: “Ko je bio sa vozačem u kabini; ko je bio komandant kolone; koliko su vozači bili opterećeni u Batajnici na pripremi tog cirkusa od prikaza; da li su imali redovnu hranu i vodu te lekarski pregled; da li su vozila bila ispravna...” Do izlaska ovog broja “Vremena” nema odgovora. Nadležni na svim nivoima vlasti – civilnoj i vojnoj – ćute. Niko to ne zaslužje, pogotovo ne pet žrtava tragedije kod mesta Ušće koju je izazvalo vojno oklopno vozilo

Pozorište

25.septembar 2024. Marina Milivojević Mađarev

Šumovi i kolizije

Jovan Sterija Popović: Pokondirena tikva; režija Iva Milošević; Narodno pozorište

Medijana, jedina opština u Srbiji gde je opozicija na vlasti

18.septembar 2024. Ana Adamović

Štednja bez otpuštanja

“Prethodno rukovodstvo je imalo dva savetnika u kabinetu predsednika opštine. Ja kao novi predsednik opštine nemam ni savetnika ni saradnika, ni šefa kabineta. Nemam svog vozača, a nemam ni službeni auto iako je i dalje u vlasništvu opštine”, kaže za “Vreme” Mladen Đurić

Povodom knjige

18.septembar 2024. Sonja Ćirić

Kad su svi bili ili na margini ili premladi ili preludi

Knjiga Daj, babo, glavu! je priča o kult-filmu Kako je propao rokenrol ispričana sećanjima njegovih učesnika, u kojima ima i kinematografije u Jugoslaviji krajem osamdesetih, i tadašnjeg života, i ljudi

Hronika

23.avgust 2024. I.M.

Smrt šest osoba u požaru: Od sutra trodnevna žalost u Novom Sadu

„U požaru, koji je jutros oko 3 sata izbio u kući u ulici Đorđa Dere u Novom Sadu, smrtno je stradalo šest osoba, među kojima četvoro dece uzrasta od dve do sedam godina", rekao je ministar policije Ivica Dačić. Na osnovu Odluke gradonačelnika Novog Sada Milana Đurića od sutra se proglašava trodnevna žalost na teritoriji ovog grada

Rekvijem za “Poslednju šansu”

12.jun 2024. Milan St. Protić

Varvari i Rimljani

Gde ste, Beograđani? Gde si, generacijo? Kad smo se i gde smo se izgubili? Zalutali. Odustali. Pobogu, ljudi, Beograd je svet. Mi smo svet. Imamo i moć, i brojnost, i pamćenje. Jedino smo bez vere ostali. Bez vere i bez volje. Ne dajmo im jer će nam sve uzeti. Na kraju će i po nas doći. Poslednji nam je čas. Poslednji voz. Poslednja šansa

Rekvijem za “Poslednju šansu” (2)

12.jun 2024. Uroš Đurić

Iza ograde je ambis

Te noći pred odlazak u JNA s ekipom sam proveo veče u “Šansi”, potom smo pojeli picu kod Vladimira i zaseli da poduvamo na stepeništu Crkve Svetog Marka. Tu mi se dupe navuklo ‘ladnoće pa sam celu noć proveo povraćajući i s tegobnom mučninom odleteo sutradan za Ljubljanu. Po povratku, zimi bi’ redovno zaseo u “Šansu” s drugaricama sa studija, imali su odlične palačinke s orasima. Neposredno pred rat u delu bašte su otvorili bilijar. Flavio i ja nismo izlazili odatle godinama. Flavio igra dinamično i zvao sam ga Cepačoja. Nije mu se dopalo. Rekô bi mi: “Uki, pa nisam ja Cepačoja!” Te noći, imao sam utisak, trajale su beskrajno, dok se stvarnost oko nas urušavala