Srpski i hrvatski nacionalisti iskonstruisali su nove kolektivne identitete jedni naspram drugih, a zatim i u odnosu na susedne narode – tako da je onaj drugi negativan, tuđi i dalek, naravno – te novi identitet nasuprot same SFRJ i to da se bude sve suprotno od onog što je ona bila. Ove konstrukcije su dvadesetogodišnja noćna mora sveopšteg propadanja i frustracije u novim državama
"Na Kosovu i Metohiji su naši odbornici odbili da budu sa SNS-om, a imali su velike ponude. Tamo se mnogo teže živi nego na Vračaru i Voždovcu, pa onda, kad su mogli oni da odbiju, mislim da mogu i svi ostali. Kod nas u društvu, a ni naša stranka nije imuna na to, ima ljudi koji su po zanimanju profesionalni političari. Oni kad padnu iz politike, nemaju gde da padnu – nemaju zanimanje, zvanje niti znanje kome će da se vrate. Ivica Dačić i premijer Vučić ništa drugo u životu nisu radili nego što su držali banku u Skupštini, bili političari, direktori, i to je sve"
Aktuelna tehnička vlada, međutim, još intenzivnije sprovodi svoju politiku revizije istorije i gura zemlju u sve dublje desničarsko ludilo
"Uvek ćete čuti da je za nasilje kriv loš zakon, da je loš sistem, da država nije reagovala itd. Ne slažem se sa tim pristupom. Žrtve nasilja se za pomoć obraćaju službenicima koji čine sistem i svaki njihov propust u radu mora biti sankcionisan. Usvojene zakone, potpisane protokole o saradnji, u praksu sprovode ljudi. I najsavršeniji zakon sam po sebi ne može pomoći ukoliko se ne primenjuje"
Ako vam se čini da živite u operetskoj verziji 1991. na Balkanu, to je zato što su na vlasti u Srbiji, Hrvatskoj i Bosni operetske verzije onih koji su i tada bili na vlasti
Prvi detaljan izveštaj sa onoga što danas nazivamo sportskim događajem nalazi se u XXIII pevanju Homerove Ilijade. Mnogo razloga čini to pevanje najstarijim potpunim svedočanstvom tradicije koja je proizvela Velike igre antike na jednoj i, na drugoj strani, kroz stoleća i stoleća diskontinuiteta, delovala na onaj deo ljudskog duha koji danas, bilo to opravdano ili ne, nazivamo olimpijskim
"Dilan je bio to što je zamišljen tokom dve stotine brojeva, da bi sledećih sto naslova, do broja trista, postao kopija samog sebe. I to je bilo pogrešno. Nismo više bili stimulisani, a Dilan više nije sazrevao – počeo je da stari. Jedan junak ne bi trebalo da postane kopija samog sebe, jer time gubi identitet"
U tekstu Elize Hodže, mlade arhitektice, o sadašnjem izgledu Prištine i Skoplja i društvenim i istorijskim okolnostima koje su ga kreirale, "lako je prepoznati Beograd i bilo koji drugi grad u Srbiji"
Vreme je bosonogo, ide od dečaka do dečaka, od smrti do smrti. Odlaze crno-bele bebe. Otišli su Zoran, Vaske, Gale, i sad Vladica. U igri četiri na četiri teško da će imati dostojnog protivnika. Vaske će da traži da se igra na velikom terenu
"Mene nisu stvorili ni mediji ni propagandne mašinerije, nego usmena predaja o moji Skalini na kojima sam počeo i na kojima ću završit. Ali, dobro se osjećam"
Filmovi "Toni Erdman" i "Matura" daleko su odskočili na ovogodišnjem, osiromašenom ali koncepcijski neokrnjenom izdanju festivala evropskog filma
Dobro, bre, da li Vučić veruje da smo svi ulovljeni na bućkalo? Ako ga funkcija predsednika Srbije ne interesuje, zašto je platio i sproveo istraživanje po kome bi bio apsolutni pobednik i u ovoj disciplini
