Kultura sećanja – 11. septembar 2001.

Dan koji je šokirao Ameriku i svet posle njega

Kako je grupa fanatika "s kraja sveta" i obrazovanih zelota udarila na Ameriku na vrhuncu njene moći, kada su Amerikanci slavili pobedu u hladnom ratu s mešavinom zadovoljstva i opuštenosti i nesvesni da su postali svetska nadmoćna meta divljenja, zavisti i okrivljavanja. Usledili su negovanje pijeteta prema žrtvama i bezimenim herojima, gajenje sećanja, zahtevi da deca u školi uče o tome, ali i tehnološka, bezbednosna, psihološka preispitivanja, karakteristična za organizovana društva. I ratne avanture koje još traju

Evropska Unija

Sve se vrti oko Nemačke

Šta god uradila, Nemačkoj, koja bi jedina mogla da preokrene dinamiku propadanja evrozone, preti opasnost da postane dežurni evropski krivac: ako odbije uvođenje evro-obveznica kao najnoviju antikriznu meru, optužiće je za eventualnu propast evrozone, ili makar ekonomsku propast pojedinih država; ako pristane, Nemačka će svakako pristati samo pod sopstvenim, jasno definisanim uslovima, a onda bi mogli da je optuže da želi da dominira Evropskom unijom

Intervju – Milenka Jezdimirović, generalna direktorka »Dunav osiguranja«

Konkurencija je dobrodošla

"Država treba da forsira veću uravnoteženost u finansijskom sektoru između bankarskog sa jedne i sektora osiguranja i fondova sa druge strane – kao što je to svuda u svetu"

Tri godine Cvetkovićeve vlade

Defanziva i njen umetnički dojam

Vladi Srbije najviše se zamera nedostatak "vođstva" u nesigurnom vremenu, koje je baš to najviše tražilo. Istina, čini se da je predsednik Republike Boris Tadić u proteklom trogodišnjem razdoblju upravo tražio nešto suprotno, da Vlada uspešno, ali ćutke obavlja poslove, a da on brine o "vođstvu" – što nije ispalo dobro ni za njega, ni za Vladu

Kriza evrozone – Grčka

Besan kao Grk

Godinu dana nakon što su zemlje evrozone i Međunarodni monetarni fond masivnim finansijskim kreditima spasili Grčku od bankrotstva, zemlja se izgleda vratila na početak priče: ponovo joj je potreban pojas za spasavanje

Kultura sećanja

Kako sam preživeo »novosadsku raciju«

Za vreme "novosadske racije" policajci su dolazili i u stan mog strica, gde sam tog janura 1942. godine boravio. Policajci su uglavnom bili učtivi, a žandari ubice. Pitali su ko tu sve živi, pogledali legitimacije, za decu – stričeve sinove i mene – bila je dovoljna đačka knjižica. Kad su drugi put došli, zavirili su i u poneki orman, zahtevali da se skinu koferi i pogledali čega u njima ima, pitali da li u kući ima oružja. To je bilo sve. Na snazi je bila potpuna zabrana kretanja, moja braća i ja pojma nismo imali šta se događa na ulicama Novog Sada. Uveče smo prigušeno slušali Radio London, ali ne zbog vesti, nego zbog džeza

Vreme Evrope – Islam i Evropa

Doba straha

Kada se uzme u obzir atmosfera netrpeljivosti, trebalo bi se podsetiti reči nemačkog katoličkog teologa oca Romana Guardinija. Pre pola veka kazao je: "Nakon svih krvoprolića koja su se dogodila u dva svetska rata, Evropa je pre svega stanje duha... Ali moglo bi se desiti da Evropa propusti svoj momenat"

Statistička enigma

Kud se dede radnička klasa

U proseku, svake godine 40.000 zaposlenih dobilo je otkaz, a da se posle nije zaposlilo: najviše ih je bilo početkom i sredinom prošle decenije, oko 70.000 godišnje, ostalih godina u okviru proseka, a 2010. – bilo je više onih koji su zasnovali radni odnos (i to za preko 40.000) nego onih koji su dobili otkaz. Ali statistika nije život

Porodica Đukanović

Imao se rašta i roditi

Milo Đukanović je odan porodici iz koje je potekao, pa je njegov uspon pratilo i napredovanje bližnjih. Da li je to izraz njihovih sposobnosti, kako tvrdi premijer Crne Gore, ili činjenice da imaju baš njega za brata, ujaka ili oca

Grčka kriza i region

Zabrinutost i strepnja u komšiluku

Šta bi se desilo na Balkanu u slučaju nestabilnosti ili čak propasti grčkih banaka

Tribina – Izazovi etičnog poslovanja u Srbiji u XXI veku

Licemerstvo i čist obraz

Prva godišnjica Poslovnog kluba Momentum obeležena je promocijom publikacije "Kodeks poslovne etike" i raspravom o moralu u biznisu, medijima i državnoj upravi

Grčka – Kraj homogenog društva

Grk se rađaš ili Grk postaješ

Imigrantski talas iz godine u godinu sve je veći. Ova poplava ljudi iz celog sveta koji su legalno ili ilegalno stigli u Grčku menja njen izgled. Još 1950. u Grčkoj je živelo 98 odsto Grka. Doskora nacionalno homogena zemlja naglo je počela je da se pretvara u multinacionalno i multicivilizacijsko društvo. Sve to prati pojava rasizma, nacionalne netrpeljivosti i nasilja