Ne mistifikujući ostavku guvernera Radovana Jelašića, ipak treba naglasiti da takav potez uvek izaziva posebnu pažnju ne samo građana, to jest miliona štediša i stotine hiljada preduzetnika, nego i međunarodnih ekonomskih (pa i političkih) institucija
Kroz dimnu zavesu obnovljenih sporenja vidi se da je svetska kriza prošle godine ipak više usporavala regionalnu saradnju nego statusni sporovi i lokalne zađevice
"Šta biste danas napisali na paroli revolucije i nosili iznad glave verujući u to? Šta bi vas, uopšte, iznova, sa svom gorčinom koju nosimo, moglo povesti u neku novu revoluciju, a opet – da li je moguće živeti bez želje za promenom i odustati od ideala ‘pravde za sve i slobode za sve’"
Informacije o tome koliko je Subotić platio vilu nisu dostupne. U nešto udaljenijim Reževićima, na prodaju je "kamena kuća" od 145 kvadratnih metara, znatno skromnijeg eksterijera i enterijera, sa malim bazenom i tri manje terase, i za nju prodavac traži 475.000 evra
Afirmisanje štednje ne treba da bude kampanjski, nego kontinuirani posao banaka i odraz stava građana da svakog meseca pokušaju da uštede neku minimalnu sumu. Štednja treba da bude pre svega negovanje principa dobre prakse, a ne samo sposobnost da se izdvoji veća količina novca, tvrdi guverner Jelašić
U Rumuniji i Bugarskoj lako mogu da se nabave lažni lični dokumenti. S njima brojni ilegalni migranti ulaze u zemlje zapadne Evrope. Početkom juna testirao sam svoje lažne isprave da bih utvrdio da li izmišljeni Turčin Murad Erdogan može da glasa u Rumuniji na izborima za Evropsku uniju. Otišao sam na glasačko mesto opremljen skrivenom kamerom. Niko ništa nije primetio i niko od zvaničnih kontrolora nije doveo u pitanje moj identitet
Dragoljub Mićunović, predsednik Političkog saveta Demokratske stranke, Žarko Korać, predsednik Socijaldemokratske unije, Nenad Čanak, predsednik Lige socijaldemokrata Vojvodine, i Nebojša Čović, predsednik Socijaldemokratske partije, bili su gosti tribine koju su organizovali Fondacija "Fridrih Ebert" i nedeljnik "Vreme" u Centru za kulturnu dekontaminaciju 24. septembra 2009. Učesnici treće u seriji od pet tribina koje "Vreme" i "Fridrih Ebert" organizuju ove, osme godine projekta "Vreme izazova", govorili su, između ostalog, o tome kako srpske socijaldemokrate vide odgovor na globalnu ekonomsku krizu, da li u Srbiji postoji razlika između partija levice i partija desnice, osim u imenu, i da li su devedesete godine prošlog veka i vladavina Slobodana Miloševića i Mire Marković kompromitovale ideju levice. Tribinu je vodila Vera Didanović, novinarka "Vremena".
Poreskim olakšicama i drugim podsticajima treba stimulisati društveno odgovorno ponašanje preduzeća. Firme stavljaju filtere na fabrike i ne bacaju otpad u reke jer je zakonom zabranjeno zagađivati životnu sredinu. To rade da bi opstale na tržištu. S druge strane, treba podstaći kompanije koje grade igrališta za decu, škole, vrtiće i pomažu mentalno obolele
Iz pekinškog ugla gledano, Srbija bi mogla da bude "investiciono ogledno dobro", na kome bi se pokazala kao solidan partner prihvatljiv kasnije i za Evropsku uniju
Po veoma raširenoj teoriji, aktuelna "kriza preduzetništva" posledica je činjenice da je svetska kriza "presekla" mehanizam preprodaje (naravno, uz debelu maržu) otkupljenih preduzeća strancima, to jest likvidnim preduzimačima iz inostranstva, pa su se "prezaduženi" kupci društvenih firmi našli u raskoraku
Srpska vlada je daleko od realizacije svojih izvornih obećanja; ona nije našla rešenje teške zagonetke aktuelne svetske krize, ali jedno je uspela – izbegla je slom, paniku, masovnija bankrotstva
