Uz časne izuzetke, postavlja se pitanje koga svekolike opozicione partije uopšte predstavljaju i na osnovu čega zahtevaju da budu uključene u dijalog o izbornim uslovima sa naprednjačkom vlašću, koji bi, uz posredovanje Evropskog parlamenta, trebalo da počne u martu. Drugim rečima: ko ste vi, bre, ljudi, koga zapravo predstavljate i ko vam je dao legitimitet da se za bilo šta pitate
Događaji u 2020. mogu se svesti na vodič kroz najfrekventnije termine i imena o kojima smo slušali ili čitali u medijima ili ih pretraživali na Guglu u proteklih godinu dana, zabrinuti za svoje zdravlje, vazduh koji dišemo i vodu koju pijemo. Ova godina je, kao nijedna pre, pokazala koliko su ugrožene naše osnovne ljudske potrebe. U godini koja će biti upamćena kao korona godina, većina reči je, nažalost, u vezi sa ovim virusom. Rečnik je, razume se, manjkav i nesavršen, a sigurno mu nedostaje i mnoštvo utisaka i raznoraznih smatranja koja su se, posebno u ovoj godini, istakla po insistiranju da svako mora da ih ima, o svemu, i još gore – da na osnovu toga neko nešto odlučuje
O zaboravljenim Slovacima Vojvodine koji su u protekla dva veka bitno uticali na život drugih naroda u mnogim oblastima od bankarstva i ženskog aktivizma do umetnosti
Poljska se suočava sa masovnim protestima i političkom krizom koju je potpalio izuzetno restriktivan zakon o abortusu. To nije jedina tačka poljskog razmimoilaženja sa shvatanjima većine članica Evropske unije, ali jasno simbolizuje ekstremni konzervativizam vlade u Varšavi iz koga proizilaze svi drugi problemi sa Briselom
Ove godine sproveden je važan obrazovni eksperiment iz koga treba izvući pouke. Digitalna transformacija obrazovanja zahteva potpunu promenu načina razmišljanja o obrazovanju, a ne samo tehnološki prelazak na nastavu na daljinu
Jeftina i otužna razvlačenja porodica Vučićevih oponenata, najpre po naslovnim stranama tabloida, odavno su postala bič opomene ili dezavuisanja, a da te porodice, za razliku od njegove, nikada nisu dobile status "ugroženih"
Ko je više od dva puta slušao Vučića mogao je da ustanovi da "oni" svakakve pokore rade po Srbiji i da je pravo čudo da život pored "njih" takvih uopšte može da se odvija: "oni" su opljačkali narod, predali Kosovo, obogatili se, "oni" po društvenim mrežama pišu da hoće da ubiju i siluju Vučićevu decu, "oni" poseduju i drže pod kontrolom sve medije, "oni" drže i kontrolišu kompletno pravosuđe u Srbiji, "oni" se raduju svakoj novoj smrti, "oni" hoće da korona pobedi, "oni" hoće i Vučića da ubiju, samo da bi mogli da nastave da kradu… O svemu ovome sirote građane obaveštava par poštenih medija, koji se nepokolebljivo bore protiv moćne tajkunske medijske mašinerije i tako sprečavaju da tajkunski mrak pojede Srbiju
Jožef Štajer, mađarski konzervativni evroposlanik, zagovornik svetosti braka između muškarca i žene, uhvaćen je u Briselu kako za vreme policijskog časa prisustvuje raskalašnoj gej žurci. To nije usamljen primer dvostrukog seksualnog života među evropskim demohrišćanskim i desničarskim političarima
Kada se ljudska prava i demokratija nađu na udaru, dolazi do narušavanja ravnoteže u državi i društvu, a taj disbalans može dovesti do trajnog poremećaja u raznim sferama društva – od političkog, ekonomskog, socijalnog, kulturnog, bezbednosnog, do svakog drugog
"Izgleda da 700.000 stranačkih jurišnika nije dovoljno da se sakrije činjenica da se apsolutno sve raspada pred našim očima. Od ’Skupštine’ gde svedočimo kako se raspadaju ljudi, njihovo dostojanstvo i moral, od medija gde svedočimo kako se raspada istina i profesionalnost, do ulica gde se raspada sve. Nijedno društvo ne može nikud bez ljudi koji kritički misle, ni prijateljstvo ne može da bude pravo ako vam neko stalno klimoglavi – pa, vi ćete postati totalni idiot"
Aleksandar Vučić je prilično brutalan makijavelista po svom doživljaju politike kao neprestane i nemilosrdne borbe za osvajanje, povećanje i zadržavanje vlasti. Tu su fascinantne sličnostima između njegove političke tehnologije na unutrašnjem planu i one Vladimira Putina: predsednički kabinet kao komandni centar vlasti, formiranje "opozicionih" stranaka koje se probude pred izbore i kojima se diriguje telefonskim pozivom, kontrola nad celim nizom organizacija i pojedinaca međusobno ideološki potpuno udaljenih, i još mnogo šta drugog, sve u istom pravcu
Sazivi Skupštine od 2014. naovamo bili su poligon za iživljavanje naprednjačke većine nad opozicionom manjinom. "Vreme" je u više navrata pisalo o izobličenju najvažnije institucije u državi u zli rijaliti, gde se poslanici većine takmiče u količini uvreda i mržnje koju su u stanju da proizvedu po jedinici vremena. Međutim, ova naprednjačka skupština u kojoj nema opozicije za svega nekoliko meseci rada po zlu i mržnji nadmašila je prethodne sazive, ma koliko su se oni prethodni trudili i bili "marljivi"
