Ne razbiram ko će tačno građanima i opštinama druge države pokloniti naših pet i po miliona evra: to je lični dar predsednika Republike, ili Skupštine, Vlade, gospoje guvernerke, Saveta guvernera, Krunskog saveta, Saveta potrošača, ili nekog sedamnaestog
Venecuelu potresaju politička kriza, masovne demonstracije protiv predsednika Nikolasa Madura, hiperinflacija, preti joj bankrot. Zemlja kao da se "udavila u nafti" i "pojela seme kukuruza uprkos bogatoj žetvi". Protivmere koje uvodi sve usamljeniji Maduro ne daju rezultate, dok zapadni mediji likuju nad propašću još jednog komunističkog sistema
"U kulturi i umetnosti su odnosi poremećeni usled destruktivnih strategija, od konceptualne umetnosti koja nije umetnost ali umišljen koncept jeste, preko poništavanja samih pojmova umetnosti nečim što se zove industrija zabave"
O "punoj kasi", 51-nedeljnom suficitu, nekredibilnim planovima i svemu što iz toga proističe
"Povećanje plata za deset odsto uz određeno povećanje penzija sigurno bi uticalo na ponovni rast fiskalnog deficita, kao i do usporavanja opadanja javnog duga u odnosu na BDP. U takvim okolnostima investitori bi procenili da ćemo ponovo kroz dve-tri godine morati da primenjujemo oštre mere štednje. Loše je ako naša ekonomska politika bude toliko nestabilna, odnosno ako pravimo nagle zaokrete iz restriktivne u ekspanzivnu politiku i obrnuto, jer tada postajemo nepredvidivi, a ta nepredvidivost predstavlja rizik za onog ko posluje u Srbiji"
Apoen nominalne vrednosti od 50.000.000.000 dinara u momentu puštanja u opticaj 15. decembra 1993. vredeo je 12,50 DEM. Samo sedam dana nakon toga pušten je u opticaj apoen deset puta veće nominalne vrednosti, a prethodno emitovani apoen je u tom danu vredeo svega 0,38 DEM, što znači da je za sedam dana izgubio 97 odsto vrednosti. Prenosimo delove teksta o monetarnoj politici u doba hiperinflacije profesora Đorđa Đukića, objavljenog u "Ekonomistu" 1994, u kome je pokazano u kojoj meri su korisnici kredita iz primarne emisije u privredi u vreme hiperinflacije ostvarivali dužničku dobit
Godišnje stvaramo 225 miliona evra dodate vrednosti u domaćoj ekonomiji
Može se tvrditi da je NIS u Srbiji profitabilno funkcionisao zahvaljujući potcenjenoj domaćoj sirovini, dok su njegovi konkurenti morali da obezbeđuju dobit iz marži – a visinu tih marži određuje zapravo NIS, kao dominantni igrač na tržištu. Čak je izračunato da se efekat niske rudne rente na tržištu može ilustrovati upoređenjem – da bi NIS-ovi konkurenti imali istu pogodnost od države Srbije, njima bi moralo biti omogućeno da ne plaćaju 70 odsto akciza
Velike kompanije širom sveta okrenule su se protiv Gugla nakon otkrića da se njihove reklame plasiraju uz radikalan sadržaj na internetu. Sve glasnije postaju i pritužbe korisnika da vodeće društvene mreže u želji za profitom zloupotrebljavaju svoj uticaj na tržištu
Ivica Todorić je najkrupniji predstavnik nove balkanske privredničko-tajkunske klase, nastale u tranzicionim mutnim godinama. Njegov problem postao je i politički, osim što je ekonomski i regionalni, zato što je toliko narastao da je prerastao samog sebe. U toj priči ima svega – i krupnog biznisa, i opasne megalomanije, i geopolitike. Problem su sad dugovi koji se mere milijardama evra, desetine hiljada radnih mesta i hiljade dobavljača
"Moje kolege kapetani kažu da je Beograd najgora destinacija za pristajanje. Kod Beton hale stoji pristan sa radionicom za opravku Jugoslovenskog rečnog brodarstva kojem uopšte nije mesto tu. Zamislite, radionica za popravku brodova usred Beograda, na najlepšem mestu! To je kao kad biste usred Knez Mihailove popravljali šlepere"
Umesto razložne skepse i ozbiljne rasprave, naš glavni pretendent na svu moć širi raskalašan optimizam i izbegava svaki razgovor u kome bi neko mogao da ga suoči s činjenicama. Tako teče kampanja u kojoj se Vučić takmiči sam sa sobom u izmišljanju boljeg života
