Ko naplaćuje ulaznice za Evroprajd, ko upravlja Kosovom, o albanskoj i srpskoj eliti, jugonostalgiji, nacionalizmu, šta je zajedničko mračnjacima, litijašima i liberalnim kapitalistima, o rodnom Vranju...
“Svi, i odrasli i mala deca, umorni smo, umorni smo od disanja…”, “Molim vas, nemojte nas kažnjavati…”, “Dete, jednostavno, ne može dalje…”, ovo su neki od primera kako deca izbeglice i migranti opisuju svoje iskustvo na putu. O tom iskustvu, prožetom nasiljem, kako onim koje se desilo baš njima, tako i nasiljem nad drugima kojem svedoče ili o kojem slušaju od vršnjaka ili odraslih, deca su govorila istraživačima u toku kvalitativnog dubinskog istraživanja sprovedenog u Srbiji i Bosni i Hercegovini, čiji je rezultat izveštaj “Gde god da odemo, čine nam zlo”. Izveštaj pokazuje da je nasilje toliko prisutno u životima dece izbeglica da je postalo strukturni, neizbežni deo njihovog migrantskog iskustva, i ukazuje na jednu drugu, važnu temu, a to je normalizacija nasilja
Ko naplaćuje ulaznice za Evroprajd, ko upravlja Kosovom, o albanskoj i srpskoj eliti, jugonostalgiji, nacionalizmu, šta je zajedničko mračnjacima, litijašima i liberalnim kapitalistima, o rodnom Vranju...
Aleksandru Vučiću je trebalo skoro pet meseci da zaključi da je Ana Brnabić bila dobra premijerka i da bi tu funkciju mogla da obavlja još dve godine. Zašto baš do 2024? Najverovatnije zato što će se tada održati redovni lokalni i pokrajinski izbori u Srbiji, pa će, po običaju, biti raspisani i republički. Oproban recept za naprednjačku pobedu glasi: izbori na svim nivoima, združena medijska kampanja, nosilac liste Aleksandar Vučić, izborni menadžment koji podrazumeva sve nepravilnosti ovoga sveta. A i potpuno je nebitno ko je na čelu vlade kojom diriguje Vučić
Arhitekta Bogdan Bogdanović rođen je 20. avgusta 1922. godine u Beogradu. „Moje poslednje sećanje na njega je sećanje na graditelja gradova užasnutog nad delima gradorušitelja“, napisao je Milan Milošević povodom njegove smrti. Povodom stogodišnjice njegovog rođenja objavljujemo delove intervjua iz „Vremena“ broj 96 iz 1992. godine
Proces nestajanja devedesetih godina prošloga veka, koje će ne mali broj komentatora nazvati najsramnijim u srpskoj istoriji, poklapa se sa procesom brisanja savremene srpske istorije iz kolektivnog sećanja, ali zato procvat doživljavaju srpski srednji vek i, razume se, poslednjih desetak godina koje, pod vlašću Aleksandra Vučića, poprimaju mitski karakter
Umesto da bombardujemo decu informacijama i zahtevamo da sve to drže u glavi, bolje je smanjiti količinu informacija, a decu učiti kako da ih pronađu, a nakon toga postupno obrade i apsorbuju
Ovaj duet će vam garantovano sjebati dan, bilo da vas vraća u devedesete ili da vas podseti svih promašaja i trulih kompromisa političara posle Slobe
“Vučić će sam sebi stvoriti opoziciju, možda snažniju nego što ju je ikada imao. Ona će verovatno biti podržana i spolja, od Rusije. Rusija nije popularna ni prisutna u medijima i na društvenoj i političkoj sceni samo posredno, nego i neposredno. Na drugoj strani, čitavo desetljeće su razarane institucije liberalno-demokratske orijentacije, a tzv. Druga Srbija je pomerena na margine. Stoga ne treba da čudi što danas nema jake zapadne opozicije i što je opozicija veoma nejedinstvena po pitanju odnosa prema Zapadu i Rusiji. Paradoks je da će u toj situaciji mnogi na Zapadu tražiti od Vučića, kojeg su dosad kritizirali zbog vladanja čvrstom rukom, da se obračuna još žešće sa proruskom opozicijom nego što se obračunavao sa prozapadnom. Neće im više smetati neki porast autoritarnosti ili ignorisanje ‘narodne volje’”
Da li predsedniku države sreća okreće leđa? Rat u Ukrajini mu ne ide na ruku, a međunarodni pritisci su jaki da donese odluku koja će Srbiju svrstati ili na Istok ili na Zapad. A ukoliko ispuni obećanje i povuče se sa mesta predsednika Srpske napredne stranke – makar to bilo samo formalno – otežaće poziciju svoje stranke na predstojećim lokalnim i pokrajinskim, a bogami i na parlamentarnim izborima, jer neće nastupati pod njegovim imenom. Valjda neće
“Vučić će sam sebi stvoriti opoziciju, možda snažniju nego što ju je ikada imao. Ona će verovatno biti podržana i spolja, od Rusije. Rusija nije popularna ni prisutna u medijima i na društvenoj i političkoj sceni samo posredno, nego i neposredno. Na drugoj strani, čitavo desetljeće su razarane institucije liberalno-demokratske orijentacije, a tzv. Druga Srbija je pomerena na margine. Stoga ne treba da čudi što danas nema jake zapadne opozicije i što je opozicija veoma nejedinstvena po pitanju odnosa prema Zapadu i Rusiji. Paradoks je da će u toj situaciji mnogi na Zapadu tražiti od Vučića, kojeg su dosad kritizirali zbog vladanja čvrstom rukom, da se obračuna još žešće sa proruskom opozicijom nego što se obračunavao sa prozapadnom. Neće im više smetati neki porast autoritarnosti ili ignorisanje ‘narodne volje’”
“Vučić će sam sebi stvoriti opoziciju, možda snažniju nego što ju je ikada imao. Ona će verovatno biti podržana i spolja, od Rusije. Rusija nije popularna ni prisutna u medijima i na društvenoj i političkoj sceni samo posredno, nego i neposredno. Na drugoj strani, čitavo desetljeće su razarane institucije liberalno-demokratske orijentacije, a tzv. Druga Srbija je pomerena na margine. Stoga ne treba da čudi što danas nema jake zapadne opozicije i što je opozicija veoma nejedinstvena po pitanju odnosa prema Zapadu i Rusiji. Paradoks je da će u toj situaciji mnogi na Zapadu tražiti od Vučića, kojeg su dosad kritizirali zbog vladanja čvrstom rukom, da se obračuna još žešće sa proruskom opozicijom nego što se obračunavao sa prozapadnom. Neće im više smetati neki porast autoritarnosti ili ignorisanje ‘narodne volje’”
