„Rat devedesetih je nastao zato što se nije do kraja razumelo šta nam se događalo četrdesetih. Ideologija, i prećutkivanje istine zbog ideologije, čine da ljudi, čim im se ukaže prilika, počnu da se biju. Tako nastaju mržnja, podvojenost, i na kraju rat. Bez obzira da li u Jugoslaviji, Vijetnamu ili Ukrajini.“
Na rubu pameti, po delima Miroslava Krleže, Iva i Tene Štivičić; dramatizacija Vida Davidović; režija Marko Misirača; Knjaževsko-srpski teatar Kragujevac i Hrvatski kulturni centar Beograd
Prva fotografija Aleksandra kao kralja, jedina Stjepana Radića posle atentata, jedna od poslednjih Nikole Pašića, ali i malih prodavaca semenki, ljubitelja knjiga, kamila u centru grada, Rada Drainca… i ostalih dokaza o Beogradu kojih ne bi bilo bez Ace Simića, našeg prvog foto-reportera. Kao što sada ne bismo znali mnogo toga o strahotama rata u Ukrajini da nema njegovih kolega
Unesko je zabrinut za sedam spomenika kulture u Ukrajini koji su na listi svetske baštine. Rusi su najavili napad na sedište Službe bezbednosti Ukrajine koje se nalazi pored katedrale Svete Sofije. Muzejske kolekcije nisu na vreme evakuisane
Pesma nastala u jednoj kafani postala je himna Srbije. Oskar Danon je izabrao Hej Sloveni zato što ju je znao iz Sokolskog društva. Na otvaranju Gete instituta u Beogradu nije se sviralo Nemačka, Nemačka iznad svega zbog poštovanja prema domaćinu. Nezvanična himna Sovjetskog Saveza bila je pesma iz filma Cirkus. I mađarska himna, i srpska, engleska, austrijska carska i ruska carska pozivaju se na boga
Arhitekta Grigorije Samojlov ostavio je Beogradu zgrade koje i danas važe za najlepše u gradu i porodične kuće kao sa filma. U aktuelnom jednoličju od stakla i metala, lako ih je uočiti
Ljudi su, glasi privremeni zaključak, zahvaljujući pandemiji izašli iz kolotečine, ispali su iz šina koje vode u jednom pravcu, a kada se nađete sami sa sobom, ili makar kada se obrete na nepoznatom tlu, prinuđeni ste da mislite. A to nije najgore što vam se može dogoditi. Naprotiv
“U svakom kriznom vremenu, a ovo naše u kojem živimo već dugo je takvo i nikako da se preobrati u nešto drugo, potrebno je pokazati neku posebnu snagu. Heroji su upravo oni koji uspevaju da pokažu tu snagu, oni koji mogu da prozru kroz maglu ove naše stvarnosti i da dođu do rešenja”, ističe za “Vreme” Aleksandar Zograf, jedan od devet umetnika koji učestvuju na izložbi “Heroji nekad i sad” otvorenoj u Muzeju Vojvodine u Novom Sadu, koja se može pogledati do kraja februara
“Mi se kao društvo nikada nismo potpuno odredili prema nacionalizmu koji je preplavio ove prostore devedesetih i doveo do rata. To nije uradila ni prethodna vlast, ni veliki deo onih koji danas čine opoziciju. Mržnje će uvek biti, ona je deo naše prirode. Ali da bismo kao društvo mogli da krenemo napred, mi moramo da prepoznamo sopstvene greške i zamolimo za oprost bez obzira da li je druga strana to uradila ili ne”
Jevreji su zajedno sa Srbima jedni od prvih stanovnika Beograda. Ipak, malo ko zna da su se ovde nastanili pre 500 godina. A rad na Memorijalnom centru „Staro sajmište“, logoru iz koga su Jevreji masovno terani u smrt, počeće, možda, tek iduće godine
U borbama je poginulo više od 1600, a povređeno 3000 stanovnika Vukovara. A najgore se dogodilo kada je grad pao. Skoro 5000 ljudi odvedeno je u logore u Srbiju, a 20.000 Hrvata i drugih nesrba je proterano iz grada. Preko hiljadu ranjenih civila i vojnika koji su se nalazili u improvizovanoj bolnici u podrumima Borovo komerca, srpske snage su nagurale u autobuse i odvele. Posmrtni ostaci njih 264 pronađeni su na Ovčari, farmi na periferiji grada, gde su ubijeni i sahranjeni u masovnim grobnicama. Više od 300 ljudi se i dalje vodi kao nestalo
Jozef Bojs i Dimitrije Bašičević Mangelos, njihovi radovi i ideje, gostovaće u tri beogradske galerije zahvaljujući "Gete institutu"
