U praksi je izborna tišina čista glupost, a pogotovu u Srbiji. Da bi se srpskim biračima, izloženim ozbiljnoj i neprekidnoj torturi političkom propagandom, omogućilo da im se makar donekle razbistri um od sugestvinih, politički manipulativnih sadržaja, izborna tišina bi trebalo da traje barem 720 sati, po principu: 30 dana izborna kampanja, 30 dana izborna tišina
Ne zna se ko se na koga više ugladao, ali se valja dobro zagledati da se između mađarskog i srpskog vladara uoče razlike: u samovlašću, korumpiranosti, klijentelizmu, putinougodnsti, stavljanju brnjice na medije; u ururušavanju državnih institucija, negovanju sopstvenog kulta ličnosti i uopšte u svemu, što je suprotno demokratskim standardima. Jedan drugome su pouzdan oslonac i na izborima koje obojica moraju da preguraju 3. aprila
Prema podacima Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija Srbije, cene 10 osnovnih namirnica porasle su od januara 2021. do februara 2022. godine za 24,14 odsto – od toga juneće meso sa kostima 36 odsto, pileći batak i karabatak 31,2 odsto, jestivo ulje 30 odsto, pšenično brašno 24,1 odsto… “Živeli smo u pogrešnom ubeđenju našeg ministra finansija da će period jeftinog novca u svetu trajati beskonačno”, kaže za “Vreme” profesor Ljubodrag Savić. “Nema od toga ništa”
Birači koji u “sigurnim” listama ne vide svoju političku volju, mogu slobodno da glasaju i za neku od lista “na ivici”. Šansa da taj glas “propadne” postoji, ali je i potencijalni dobitak mnogo veći nego da se glasa za “sigurne” liste, a može biti i odlučan momenat u borbi protiv režima
“Moć kvari ljude, malo-pomalo im iskrivi svijest, otjeraju od sebe iskrene kritičare, okruže se poltronima i onda izgube uvid u realnost. S vremenom povjeruju da su stvarno bogomdani za vječnu i neograničenu vlast. Što se vlast redovnije mijenja, manja je opasnost od ovog procesa”
Dosadašnje teške borbe nisu dovele ni Ruse ni Ukrajince do pozicije na kojoj bi bilo razloga da se očekuje neko političko rešenje. Rusi su zauzeli veliki prostor, ali ofanzive su sada svedene na poneki kilometar. Na taktičkom nivou, ruske kolone nisu više tako lake mete kao što je to bilo na početku rata. Komandni kadar je na vrlo težak način, kroz gubitke, naučio lekciju o tome šta znači izviđanje pre nailaska glavnine snaga. Iznad kolona sada lete Ka-52, Mi-28 i Mi-24 na malim visinama, i tu su da preventivno odvrate manje grupe Ukrajinaca od pokušaja da otvore vatru
Dobro je poznato da su ustavna ovlašćenja predsednika Republike veoma skromna, može se reći skučena. Osim dodele odlikovanja i primanja akreditiva, gotovo ništa značajno nije ostalo u predsedničkim ustavnim ovlašćenjima. Takav ustavni aranžman krajnje je nepovoljan za tako inicijativnog, toliko aktivnog i rodoljubivog predsednika kao što je naš. On je stoga uzeo slobodu da prekrši veliki broj ustavnih i zakonskih ograničenja
Ovi biseri često govore više o akterima izbora od njihovih eksplicitnih poruka u kampanji, zato krenimo u fantastičnu turu predizbornih fantazija
Zašto bi Zdravko Ponoš u odnosu na Aleksandra Vučića trebalo da bude favorit na predsedničkim izborima? Šta sve čini razliku između Marinike Tepić i Aleksandra Jovanovića Ćute na jednoj i naprednjačkih poslanika na drugoj strani? Zbog čega ne možete da pogrešite ukoliko glasate za Vladetu Jankovića, Dobricu Veselinovića ili Duška Vujoševića na beogradskim izborima? I zar više ne postoji onaj ljudski osećaj koji iz dubine stomaka tera čoveka da silnicima kaže ne
Okosnicu opozitnih partija čini koalicija Ujedinjeni za pobedu Srbije i Zeleno-leva koalicija Moramo (na slikama). Ove dve koalicije sa još nekim opozitnim partijama koje pređu cenzus a koje neće promeniti stranu, mogu da ostvare značajni rezultat. Prema izbornim namerama naših ispitanika sredinom marta ove godine, ove partije uz podršku drugih opozicionih stranaka koje pređu cenzus i ne pređu u tabor političkih partija koje su sada na vlasti, imaju dobre šanse da osvoje većinu na lokalnim izborima u beogradskom regionu
Neki birači se plaše da će ostati bez posla ako ne glasaju za Vučića, ili SNS izgubi pa dođe do lustracije i revašizma. Zajednički strah 50 odsto ispitanika u senci ukrajinskog rata je oživljavanja „duhova prošlosti“ u postjugoslovenskom prostoru. Isto toliko njih smatra da Srbija treba da bude neutralna u odnosu na rusku agresiju i po cenu sankcija, nestašica i svega onoga što podseća na devedesete godine, dok se neki drugi upravo toga pribojavaju. Na sve to Vulin najavljuje atak na biračka mesta, razbijanje biračkih kutija i podmetanje falsifikovanih glasačih listića, a sve u organizacije nekog stranog faktora i domaćih saradnika
Predstavljajući rezultate istraživanja javnog mnjenja glavni istraživač Demostata sociolog Srećko Mihailović izjavio je u utorak da je 32 odsto ispitanika odgovorilo da je sadašnja vlast dobra, 30 odsto misli da bi bilo dobro da neko drugi bude na vlasti, dok 38 odsto kaže da im je svejedno ko je na vlasti i da je svaka vlast ista
