U drugoj polovini jula u Srbiji se nastavljaju udari toplotnog talasa. Temperatura u urbanim sredinama ide i do deset stepeni iznad zvanične prognoze. Ekstremne vrućine donose velike rizike za zdravlje ljudi. Kada je vreme da se preduzmu konkretne mere
Tropske temperature i sparina danas su zahvatili celu Srbiju, a najgore je bilo u Somboru, Smederevskoj Palanci, ali i Nišu i Leskovcu
Velike vrućine tokom dana i tropske noći naročito se teško podnose u gradovima. Asfalt i beton isijavaju toplotu, teško se diše a temperature znatno prevazilaze one zvanične izmerene u hladu. Lekari savetuju oprez
Šta posle junskih izbora? Na tu temu za “Vreme” govore opozicioni stranački akteri s obe strane “modre reke”. Dakle, lider stranke “Srce” Zdravko Ponoš, predsednik Pokreta slobodnih građana Pavle Grbović, potpredsednik Narodnog pokreta Srbije Borislav Novaković i politički analitičar Dejan Bursać. Inače, “Srce” je bojkotovalo beogradske izbore, ali ne i izbore u nekim drugim lokalnim sredinama, dok su PSG i NPS delovi takozvane borbene, odnosno opozicije koja je odlučila da izađe na junske izbore
Jutarnja temperatura od 15 do 23 stepeni, najviša dnevna od 33 do 37 stepeni, u Beogradu do 35. Od srede pa do kraja sledeće sedmice i do 40 stepeni
Kako će izgledati leto sredinom 21. veka u dramatično promenjenom svetu, gde ne migriraju samo ljudi nego i klima tako što Makareš dolazi u Madrid, Sofija se seli u Stokholm, a Sicilija u Beograd
„Provala oblaka”, „katastrofalno vreme”, snimci na kojima se vidi ogromna količina vode koja je poplavila ulice gradova posledica su klimatskih promena. Događa se upravo ono na šta godinama upozoravaju naučnici i za šta postoje i usvojena dokumenta za regulaciju, ali se ona ne sprovode
Studije su pokazale su da su gradovi posebno osetljivi na opasne poraste temperature zbog „efekta toplotnog ostrva“. Zgrade, putevi i infrastruktura upijaju i zrače sunčevu toplotu više od prirodnog okruženja poput šuma ili vode
U poslednjih dvadeset godina u Evropi je smrtnost usled toplotnih talasa porasla za 94 odsto, a broj umrlih tokom najtoplijih leta broji se u desetinama hiljada. Toplotni talasi imaju veliki uticaj i na stopu nataliteta, a i sportisti su zabrinuti za svoje živote
Pedesetak metara dalje, ulicom koja vodi do ruševina stare železničke stanice na kojoj je sat stao u trenutku zemljotresa, naleće nevini šetač na zidine nedovršene crkvetine, a na svakom koraku susreće se s besmislenim metalnim figurama – bik, na primer, imitacija onog bika s Wall Street-a, ili žena s ogromnim grudima koje samo što ne ispadnu iz haljine, ili jedno propeto, zlatno lavče na masivnom belom stubu ispred kitnjaste fasade neke državne institucije, kao da je odbeglo iz srpskih sela
“Mnogo je lakše ukrasti nego zaraditi, prepisati nego smisliti i napisati, slagati (jer to traje par sekundi) nego nešto zaista napraviti, što može da potraje i celi život. Rad na sebi u pravcu dobrog troši čoveka, njegovo biće, snagu i vreme, to se duboko i suštinski plaća”
U svetlu klimatskih promena i metereoloških prognoza postoji bojazan da bi Olimpijske igre koje se u julu i avgustu održavaju u Parizu mogle da obeleže još ekstremnije temperature nego svojevremeno u Tokiju. A tada su sportisti posrtali pod teretom vrućine
