Vlast je ispunila uslove iz ultimatuma i proglasila listu Kreni-promeni u opštini Vračar, te ovaj pokret neće praviti blokadu izbora, rekao je Savo Manojlović. Uz ovu listu, proglašeno je još četiri koalicije "Biramo Beograd"
Čemu služe govori narodnih poslanika i političara? Kome se politički predstavnici zaista obraćaju – drugim poslanicima, određenim ciljnim grupama, medijima, protivnicima ili različitim delovima javnosti? Zašto je parlament scena, a političko predstavljanje performans? Gde je mesto građanima, osetljivim grupama, ženama, manjinama u govorima političkih predstavnika? Zašto je važno da se ne odričemo borbe za institucije u kontekstu predstojećih izbora
„Gubi se iz vida da su u našem društvu ekonomska i politička moć u rukama istih ljudi koji plasiraju neke neverovatne podele na krug jedne tramvajske linije i narod, pa ispada da je vlast bliža narodu od nekih ljudi koji sticajem okolnosti žive u određenom delu grada“
Svog dela nasledstva se u Srbiji odriče više od 43 odsto žena, istakla je danas predstavnica Ženskog udruženja kolubarskog okruga Katarina Ranković, uz podatak da su žene isključive vlasnice 25 odsto imovine, a da čine 51 odsto društva
Pored toga što Zakon o rodnoj ravnopravnosti navodi da upotreba rodno senzitivnog jezika pozitivno utiče na razvijanje rodne ravnopravnosti, a samim tim i na smanjivanje rodne diskriminacije, vrlo je važno napomenuti da se kroz korišćenje ovakve vrste jezika obezbeđuje veća vidljivost žena, ne samo u lingvističkoj, već i u javnoj sferi života
“Kad bih se danas bavio filmom, nikako se ne bih usudio da smišljam film kao što je Besa. Znao bih unapred da ne bih našao producente. Kad je film sniman, Albanci su se ipak smatrali našim sugrađanima, mada su ih neki od nas, makar prećutno, smatrali građanima drugog reda. Zbog toga valjda i ne žele više da žive s nama”
Zahtev za rodno osetljivim jezikom poziva se na tačan uvid da značajan deo govornica i govornika srpskog ne praktikuje upotrebu rodno osetljivog jezika, zbog čega bi dosledna primena Zakona, u njihovom slučaju, značila da država ima moć da im nametne način na koji će koristiti jezik u službenoj komunikaciji. To je, dakle, korak bliže autoritarnosti, a ne demokratičnosti
Priča o raznim ličnostima žene i o društvu koje ju je doživljavalo kao majku nacije ili kao osobu sumnjivog morala, ispričana je delima srpskih slikara između dva rata na izložbi Identitet(i) u Galeriji Matice srpske
"Ako svaki četvrti mladić smatra da jedan šamar nije nasilje, kao i da je seksualno uznemiravanje prihvatljivo kao šala i deo odrastanja, a svaka treća mlada osoba misli da je devojka koja nosi usku suknju i majicu sama kriva ako bude napadnuta, onda su to jasni signali da kao društvo moramo da radimo više"
"Projektne aktivnosti doprinijele su povećanju svijesti žena na selu, osnažile ih da pokrenu male biznise, registruju mala gazdinstva od kojih će imati ‘svoj dinar’ i, kako one kažu, biti plaćene za ono što rade i imati pravo na bolovanje kad rađaju djecu i na kraju biti nezavisne od muškarca sa kojim žive", kaže Atifa Šaljić, predsednica Saveta za rodnu ravnopravnost Opštine Tutin
Neki od zaključaka tribine nedeljnika "Vreme", na kojoj su se okupile sagovornice koje se bave temom podsticanja rađanja i seksualnim i reproduktivnim zdravljem, jesu da treba uključiti i muškarce u priču o podizanju stope nataliteta (budući da je tek poneki muškarac bio među prisutnima), kao i da treba apelovati na Ministarstvo prosvete i informisanja da se uvede seksualno obrazovanje u škole kako bi se smanjio broj maloletničkih trudnoća, ali i na beogradske vlasti da otvore savetovališta za vantelesnu oplodnju. Resorna ministarka saopštila je da je država opredelila petsto miliona dinara za projekte podrške roditeljstvu u 61 jedinici lokalne samouprave, kao i da će sledeće nedelje biti potpisani ugovori sa čelnicima gradova i opština
Tačnost podataka sadržanih u izveštaju, na zahtev Kompanije, proverila je revizorska kuća KPMG
