Zabrinutost zbog jačanja desnice u budućem parlamentu Srbije izrazio je i Aleksandar Vučić. U parlament ulaze “čak” tri otvoreno desne opcije, ali sa “samo” 35 poslanika. Međutim, prava istina je da desničari odavno sede u parlamentu, i u vlasti i u opoziciji, te da ih je daleko više od 35
Kina je jedina država na svetu koja sprovodi politiku “nula kovid” i preduzima drastične mere da bi izolovala svaki pojedinačni slučaj. Ulazak i izlazak iz Kine i dalje su strogo ograničeni. Putnici iz inostranstva koji imaju dozvolu da posete Kinu moraju dve nedelje da provedu u posebnim hotelima, uz zdravstveni nadzor i posle tog perioda
Setite se samo 5. oktobra i ne zavaravajte se, političari i vlade dolaze i odlaze, svima će Žeks videti leđa u ružičastoj izmaglici
Koliko još Vučić može da manevriše između Rusije i Zapada? Kakvu tu ulogu igraju izbori od 3. aprila, posebno oni u Beogradu? Zašto Ivici Dačiću ne pomaže pravovernost? Šta spaja Milovana i Dragana Đilasa, odnosno zašto im obojici sude drugovi – prvome oni iz Partije, drugome ovi iz opozicije
Kakav oni danas imaju odnos prema meni, takav ću ja imati u budućnosti prema njima. Pošto mi svi zameraju što od Vučića tražim nove izbore umesto da prihvatim da sa nelegitimnom većinom SNS vlada četiri godine, očekujem da ako do novih izbora ipak dođe, svi koji su me napali ostanu “principijelni” i na njima ne učestvuju
I pre nego što je otišao na sastanak kod predsednika Srbije bez dogovora sa partnerima i njihovog pristanka, po Draganu Đilasu su opleli sa svih strana. U svetu opozicije opet je iskočio i zauzeo centralno mesto, ali se čini da bi ovog puta mogao da ostane sasvim sam, bez bilo kakve realne podrške. S druge strane, Đilas je prebacio pritisak na Vučića terajući ga da nešto prelomi
Relativni uspeh opozicije u glavnom gradu Vojvodine veći je od onog u Beogradu: lokalni mediji, izuzev par njih, nalaze se pod kontrolom naprednjaka ili njihovih koalicionih partnera
Ono što je u Nuštinu zapravo pokrenuto zove se nada. Ne nostalgija za prošlim i nepovratnim, nego nada da bi budućnost mogla da postoji, a od prošlosti neka uzme zdravi deo pelcera, ako takav postoji. A ako ne postoji – postoji li išta uopšte?
Ako bismo sudili po onome što nam ovdašnji bioskopi nude u ovom trenutku, došli bismo do prilično neveselog utiska o onome što je filmoljupcima dato na potencijalno uživanje. Toj impresiji ponajviše doprinosi novi marvelovski superherojski spektakl
Prva je o strani sudbine o kojoj niko ništa ne zna, pa moguće ni Jesenjin, iako je o njoj napisao pesmu i poslao je čitaocu duboko u podsvest. Druga je o mladom, snažnom, konzervativnom, religioznom, narodnom sinu koga su voleli i seljaci i intelektualci, a Jevreji su naslućivali pogrom
Za početak, Đilas bi morao da smisli ko će mu biti kandidat za gradonačelnika. Vladeta Janković je rekao da se neće ponovo kandidovati. I šta bi moglo da se, posle svega, uradi da na ponovljene izbore za šest meseci izađe više Beograđana nego 3. aprila. Ne bi to bilo lako, jer, nije baš prijatno kada kandidat Đilasovog političkog bloka profesor Janković izjavi da neka „dugačka ruka“, aludirajući na inostrani faktor, povlači figure na političkoj tabli Srbije
Dritan Abazović mesecima unazad obećava da u manjinskoj Vladi neće biti DPS kadrova. Sad postaje jasno zašto nije govorio da neće biti struktura starog režima, a ne samo Đukanovićeve partije: namerava da se za dobijeni mandat zahvali otvaranjem vrata Vlade satelitskim političkim partijama iz tri decenije duge vlasti Mila Đukanovića
