Kada se autentičnim alternativama zatvore svi prilazni putevi do vlasti i znatnijeg uticaja, onda “kremljologija” tj. nauka o zbivanjima na Dvoru i oko njega odjednom postane jako važna, a potencijalni da li otpadnici, da li reformisti uđu u centar pažnje
“Slobodna kritička misao postoji, ali nije dovoljno masovna, nema je koliko bi trebalo da je bude. Ima autorskih i uredničkih tekstova koji su avokacija slobodne kritike režima, opozicije i svega onoga što treba da bude predmet posmatranja profesionalnih novinara. Sada je pored svih pritisaka, ucena i presija po tom pitanju, ipak daleko bolje nego devedesetih jer, između ostalog, iza pojedinih medija stoje ljudi koji mogu da izdrže pritiske vlasti. Ali, daleko od toga da je novinarima danas lako – nije”
Ekonomske, a pre svega energetske sankcije Rusiji, koje donose veće globalne šokove nego ikada ranije, poput lavine kidaju trgovačke veze i na tri polovine cepaju svetski poredak. Zavode ih jaki iako ih to mnogo košta, i nameću slabima. Njihovi krupni “partneri” trpe i zaobilaze ih, a slabi teško podnose i kada ih pod prinudom zbog discipline, solidarnosti ili po nagovoru primene, a i kad ih ne primene
Mada bi se po agresivnoj kampanji i promociji inicijative u albanskim i srpskim medijima moglo reći da je inicijativa nešto najznačajnije što je došlo iz regiona, stvarni pomaci gotovo da su neprimetni. I pored poziva, prema Otvorenom Balkanu skeptični su i dalje na Kosovu, u Bosni i Hercegovini, ali i Crnoj Gori bez obzira na to što je samitu u sredu prisustvovao premijer Dritan Abazović
Čelnici evropskih institucija optužili su sredu u Evropskom parlamentu u Strazburu Rusiju da hranu koristi kao oružje i ugrožava milione ljudi u svetu
Kancelar Nemačke je tokom posete Litvaniji rekao da će Nemačka dati svoj pun doprinos borbi protiv ruske invazije u Ukrajini. Poslaće Berlin još vojnika u baltičke zemlje, snabdevaće Nemačka kao malo koja druga zemlja Ukrajinu oružjem, a Bundesver će dobiti dodatnih 100 milijardi evra iz budžeta
Za vlasti u Moskvi presude Evropskog suda za ljudska prava više neće biti obavezujuće. Iako slučaj opozicionog lidera Alekseja Navaljnog pokazuje da Kremlj za presude suda u Strazburu nije mario ni ranije, državna Duma je usvajanjem novih zakona i formalno raskrstila sa evropskom međunarodnom instancom koja obavezuje na poštovanje ljudskih prava
Aleksandar Vučić će sprovoditi politiku „malih koraka“ u približavanju Srbije Zapadu. Odugovlačiće sa uvođenjem sankcija Rusiji. U svemu tome će mu pomagati SPC, proruske desničarske partije u Parlamentu i Dragan Đilas kao trojanski konj u opoziciji
Prijemu u ambasadi Rusije povodom Dana Rusije prisustvovali su premijerka Srbije Ana Brnabić, ministri Siniša Mali, Nebojša Stefanović, Aleksandar Vulin, Nikola Selaković, Anđelka Atanasković, Nenad Popović, predsednik Skupštine Srbije Ivica Dačić, srpski član Predsedništva BiH Milorad Dodik..., pa onda Boško Obradović, Vojislav Šešelj i drugi opozicioni rusofili. Aleksandar Vučić nije bio jer je na službenom putu
Slika Lukašenaka i Belorusije kruži iznad Srbije. Zato je njen predsednik – odahnuvši duboko zbog otkazivanja posete ruskog ministra spoljnih poslova – morao naglasiti kako od nove vlade očekuje da ubrza evropski put zemlje
O antiruskoj histeriji, zabrani razgovora, tj. zatvaranju evropskog neba za Lavrova, o zapadnim medijima koji lažu i ambasadorima od čijih mu se izjava prevrće utroba, o „tutorsko-naredbodavnom“ tonu premijera Hrvatske, o organizovanoj hajci na malu Srbiju koja nikome ništa nije skrivila, o strašnoj zimi koja dolazi i svom lošem osećaju. Srpsku opoziciju nije, začudo, ni spomenuo
Reakcije na otkazivanje posete ministra spoljnih poslova Rusije Beogradu ne prestaju da stižu. Ako je verovati glasovima iz Kremlja, desilo se nešto što nisu mogli ni da zamisle. Dok se čeka topogledno obraćanje Vučića naciji, Vulin je tu da za Lavrovim žali, premda je jasno kako bi njegova poseta Beogradu uticala na imidž srpske vlasti na Zapadu
